Srpski pčelar

друге увјете не ће моћи пспунитп да би могао пашу прољетњу исцрпсти као што треба. У јесен треба брзо прихрањпвати да би пчеле могле ћелпце с медом за времена заклопити, јер зна се да пезаклопљен мед може ускпснути и пчеле могу отуда срдобољу добитп. У ђерзопкама пак пде тај посао брзо, и не одуговлачи се гдје је брзи рад корпстан због туђпца Али узмимо да се пчеле у јесен могу тако исто у плетарама као п у ђерзонкама прпхрањиватп, ппак неће моћп пчелар с плегарама одољетп другим неприликама, које ће га на иролеће снаћп. Узмпмо дакле да су друштва спекулетивним прпхрањпвањем у плетарама ојачала п у прољеће јака ушла пгта ће с њпма радитп кад се почну баш онда ројити кад и главна паша пукне, јер ројидба пада у псто вријеме кад п главна паша. Код Лпнебуржана до главне паше изроје се маторке, те како оне тако и ројеви спекулативним прихрањпвањем уђу јаке у главну пашу. А гдје је главна паша у прољеће, ту би се управо за главне паше маторке пзројпле и свршетак бп од свега био, ако је паша добра, да би се маторке мало оснажпле, а ројеви окријепили, алп меда не бп остало за пчелара. Са ђерзонкама пак ко пчеларп, тај не ће датп да му се пчеле роје него ће знати и моћп ројење препријечити, што пак у плетарама не може. Пчелар ће гледатп да му пчеле у ђерзонкама увијек пмају њешто да раде п да се нагон за ројењем уталожи. Он не ће датп да му пчеле граде трутовско саће п да у њих матпца леже трута, јер кад матица трута леже, онда се у народу све јаче и јаче нагон за ројењем подиже. Вјештачкпм саћем дајемо пчели прилику. да увпјек њешто дограђује п да матица не леже трута, и тијем се таложи нагон за ројењем. Ко је пчеларио са ђерзонкама, тому ће бити јасно да се у њпма може ројење сасвијем препријечпти, особито кад су ђерзонке иовеће. Па п уопће ђерзопка, која је повећа, тешко се роји. Дакле ђерзонке ће у пролетњу главпу пашу ућп јаке п пашу ће употрпјебптп сасвијем, што пак са плетарама не ће бити могуће, јер ће се баш за г.тавне иаше изројити, а то не ће донијети нпшта меда. Напошљетку морамо споменути да је крајње средство и сасвпјем спгурно. да се у ђерзонкама ројење препријечи, сјечење матпчњака. Вез кошнпца са иокретнпм саћем не може се главна прољетна паша псцрпсти. Мп смо чули напријед како Берлепш вели за Љшебуржане да су највјештијп лчеларп иа евпјету, па се није могао на њих угледати. Он је имао no 100 илетара, али није могао с њима усппјеватп. А зашто? Зато, што у његову крају у Тирингпји нема јесење паше. За то се и морао оканптп плетара и прећи на велпке кошнпце, које је он сам конструјисао са оквирима, те је наипсао и п књигу, која i’Oßopii како се пчетарп у крајевима гдје главне наше нема доцкан v љето. (Die Biene und ihre Zucht mit beweglichen Waben in Gegenden ohne Spatsommertracht von August Baron von Berlepsch.) Из свега досад речено излази да се може и са плетарама рацчјонално пчеларити гдје иада паша у љето доцкан п у јесен, а гдје пада паша у прољеће. ту је могуће с усцјехом нчеларити само са кошницама са покретним саћњч, а уједпо смо впдјели

108