Srpski pčelar

мо ево сада у горе споменутој књижпцп. У тој књижицп оппсан је рацпјоналан начпн пчеларења са плетарама највештијих и иајпрактичпијих пчелара у свету а то су Линебуржани. II ако се овај начин \ пчеларења не да свуда у нашим крајевима сасвим ирименитп него се ' да применити потпуно само у крајевпма где је паша као у Лпнебургу (јесења) ппак нема пчелара и иема краја где се много што шта од овога начппа пе бп могло применити. Коме је стало до тога да пчеларство постане народном економпјом као друге гране економпје, тај неће бпти противан ако се оно буде ширило п са плетарама. Шта више лакше је, са плетарама и раширити у простом пароду пчеларење п пре ће се овако и одомаћптп. Алп ако нисмо противни пчеларењу са плетарама не можемо бптп равнодушни ако се са плетарама ма како пчелари. II са плетарама треба паметно газдовати, и са плетарама се може паметније п боље пчеларити а може и обратно. Примери Линебуршког начпна пчеларења са плетарама могу служпти свакоме као углед, зато ова књпжпца злата вреди. Ја нећу о овој књижпци впше говорптп него ћу рећи да са вредности њезпне особито са практпчне вредностп треба да је сваки наш пчелар проучп. а како наш свет много пчеларп са плетарама то би требало сваки ко год може, да насгојава да ова књпжица доре до руке свакоме пчелару п да се са онпм што се у њој расправља упозна сваки пчелар. Поред двадесетпетогодпшњег вреднога и врло успешнога рада ево нас је г. Живановпћ п опет овпм трудом задужпо. Уверен сазг да би му много милије текао овај посао да га је радпо на молбу којега неукога ичелара, јер мп је позната а п зшогима је позната његова готовост и услужност у таковоме случају као п његова радост када поучи опога који хоће да иаучп. Њега је пзазвала на писање овога дела неучтпвост, незнање тврдоглаво и упорно противљење истшш новога и неукога пчелара г. Јов. 11. Јовановића пз Србије, којп је говорпо да Лпнебуршки начпн пчеларења ни у чез! није напреднијп од начпна српских сељака и да Жпвановпћ понпжава свој рођени народ кад тврди да је линебуршки начин пчеларења бољп од начпна, којим пчеларе српски сељаци ! Ево му дакле прплпке да упозна лпнебуршкп начпн пчеларења и уједно ето му огледала да се впди како се нагрдио када је онако писао протпв Живановића, у намери да га понизи а себе узвисп. Да је г. Живановић изабрао другп начин да опровргава софизме, извртања и незнање споменутога господина, ја држпм да би погрешпо јер је г. Јов. 11. Јовановић и сувпше дао доказа да се с њиме не да полемпсатп и да му се не да доказати. Г. Јовановпћ и још неки, којп тако мпсле п чпне као п он учинили су велики грех што су због прекомерне таштпне разорпли оно јединство, које бп међу српским пчеларима требало да буде на KOpiICT И ДОбрО српскога народа „Слака же и чсстк н мирх ecakomS д-кллКЛЛГОЕ.“ Завршујућп поново препоручујем ову књижпцу пажњп српскпх пчелара, а посебно свештенпцима п другпм ученпцима проф. Жпва-

45