Srpski pčelar

„Увод овај у Законик врло је важан за прошли живот наш, из њега дознајемо државни строј, дознајемо, ко је у држави српској учествовао у законодавној власти, јер ако Законик овај по наслову своме и зове се: „Злконк влагок-крнаго Цлра Стфнл“, ипак из увода горњег видимо. да законе ове није сам цар донео п поставио, него да је он то учинио с црквеним и грађанским властима и великима и малима. То ће рећи, да је Душанов Законик донесен на сабору. И ако тај сабор није изгледао, као данас, већ је био сталешки, ипак сс узети мора, да је то врло велики напредак био у државном и закоиодавном правцу.“ Душанов Законик садржи према издању Ст. Новаковића 201 чланак, а садржај му ,је разноврстан, јер има установа приватноправних, јавноправних, полицијских, казнених, па и установа о судском поступку. Прво говори о 'цркви и црквеним предметима, а о томе расправљају 38 чланака. За тим долази на ред баштина, чиме се баве 9 чланака (чл. 39—47.) Иза тога се прелази па лична права и дужност властела (чл. 48—51.) То до сада је још прилично распоређено, да како према тадањем времену, но после тога долази ређање без икаква прегледа и свезе. Чл. 52 говори о јемству и одговорности куће у кривичним стварима, чл. 53. и 54. о казненим чинима (о силовгпву и блуду), чл. 55. о увреди властелина, чл. 56. о судском поступку, а нарочито о том, како треба позивати на суд властелина. Чл. 57—61. расправљају о разним пословима јавнога права; чл. 62. говори поново о позивању великог властелина на суд. Чл. 63—73. говоре такођер о предметимајавнога права и судбеном поступку. Ту се говори о праву т. зв. кеоалија наспрам грађана, о ослобођењу сиротног женскиња од дужности работа, о праву попова на земљу и храну, о начину заступања куће у парници, о подели терета међу меропсима и отроцима, о меропашким дужностима, што се работе тиче, о забрани саборског (неплемићког) збора, о бројању кућа по имању, о одговорности куће за кривице и погрешке, о потреби, да се на двору цареву чини правда сваком невољном осим отрока властелинских и о заступању сироте у парници. Чл. 74—77. говори о иасиштима, а у чл. 78 —80. расправд>а се о земљама и међама сеоским. У свези са тим установама је и чл. 81,, који говори о томе, коме припадају планине. У чл. 82. прописују се дужности главних планинских становника и путника, Влаха и Арбанаса, а чл. 83. говори о томе, шта да се ради, кад би се у препору ради какве земље изнела два царека писмена као докази својине. У чл. 84. до 117. говори се испреплетано о казненом и грађанском парничном поступку. У чл. 118 122. говори се о наредбама о трговцима, којима је извор у српскодубровачком уговорном праву; у чл. 123. реч је