Srpski pčelar
о Сасима, тамошњим рударима у српској држави, и о горосечи за потребу њихових тргова (варошица). У чл. 124 —127. потврђују се освојеним градовима њихове повластице, затим се за све градове укида право било ма чијег у граду и наређује се јемство околине градске за оно, што би се украло или отело у околини градској и најпосле се установљује, ко ће назиђивати или оправљати, што би се на граду срушило или иокварило. У чл. 128. се говори о општој помоћи, што ју је дужан био сваки цару чинити, кад би имао сина да жени или би имао крштење или би хтео што да зида. У чл. 129 132. и 135. говори се о разним потребама и пословима на војсци, а у чл. 133. стављена је установа о страним посланицима и о ономе, што им се по дужности чинило, а чл. 134. говори о таксама, које су даване за царска баштинска писма. Тиме се завршује рад законодавни од год. 1349. То је поречима Ст. Новаковића Први Законик. Други Законик почиње са 136. чланком, где се говори, шта да се ради, кад негде дође царска наредба, а није могућно да се изврши. Чл. 137. ослањајући се на чл. 124. проширује поменуте повластице и на остале градове, атимејошвише утврђује вредност повластица градских. Чланком 138. опет забрањивала се злоупотреба против хрисовуља, те додавање и измењивање у изворном писму истих. Чл. 139 —144. говоре о наредбама против злоупотреба права или власти. У чл„ 145—150. реч је о наредбама царским против ра.збојништва и крађе, а чл. 151—154. говоре о иороти, где се нарочито утврђује ранији закон краља Милутина о мешовитој иороти. У чл. 155 156 донесена је одредба о приселицама,* о којима је реч била и у чл. 57. и 125. првог законика, те укида приселицу за читаву државу. Чл. 157 160. изричу наредбе и јемства за безбедност путника и трговаца. Чл. 161 —167. говоре и опет о судском, грађанском и казненом поступку. Чл. 168 —170. расправљају о златарима. Чл. 171. говорп о сукобу између законика и царске наредбе, те решава у корист првога, те с тога и наређује чл. 172., да се судија има једино Законика држати. Чл. 173. одређује, да сваки јемчи и одобрава за крадљивцаи ли разбојника, ако би га у Двор довео, а чл. 174. говори о земљама оптерећеним работгма, те да се могу и оне уступити другоме, али да се радник мора обвезатп лично господару, јер иначе уступање не вреди ништа. У осталих 12 чланака, а то је у чл. 175 —186., јесте реч поново о судском поступку. * Приселица је право на стан и храну.
38