Srpski pčelar

једну практичну кошницу, која се по његову имену и зове. Кован је за своје велике заслуге на пољу пчеларства стекао опће признање, он је почасни члан многих пчеларских, економских и научних друштава, он таково признање и заслужује јер његов рад, који је тесно скопчан са религијом и моралом донео је сада већ много не само материјалне него и религијозно моралне користи. Приликом његове педесетогодишњице признаје му ево и „Српски Пчелар" његове заслуге па му жели да после свога досадањега великог рада још дуго са задовољством настави тај исти благотворан рад и у плодовима његовим ужива. (Gravenliorst : „ Imker-Album “ ). Одг. уредник.

Право о пчели.

Написао Др. Жарко Миладиновић

(Наставак.) 4. Аустријско право и право у Троједници (Хрватској и Славонији) А. Аустријско ираво. 0 пчели говоре §§. 383. и 384. опћег грађанског законика. И то први §. говори о крађи меда, што је чине пчеле туђице, па у том погледу упућује на политичне (управне) законе. Пре него што пређемо даље на приказивање овога нрава, морамо, да приметимо двоје: 1.) и у аустријском праву су непотнуне установе с пчели и 2.) нема у том ни јединствености бар, што се тиче управних закона. Да је то тако одмах ће се видети. §. 383. овог грађанског закона овако наређује: „Како се има запречити крађа пчела. што је чине пчеле туђице, одређено је у политичним законима“. А о крађи пчела говори се у Марије Терезије првом пчеларском законику од год. 1775. који смо већ једном споменули. Тај закон .забрањује тамањење ичела туђица (крадљивица) а то и данас важи у Аустрији. Шта више ичеларски закон за Горицу и Градишку од 18. јунија 1879. год. одређује у том погледу тако исто, као и поменуги Марије Терезије закон. У §'У 8- за Горицу и Градишку наређује се ово : „Zum Schutze der eigenen Bienen gegen raubende Bienen anderer Bienenziicliter bleibt es dem Jnhaber der ersteren anheimgestellt, die Ursaclien der Beraubung, soweit sie in den eigenen

72