Srpski pčelar

мица. Оваки се восак продаје „у пантљикама“, а небијељени „у сирцима.“ У „ Gospođarskom Listu (1881. стр. 83.) зове се „сирац“ круг или брус. Платутице. Мавро Вешраниб ЧавчиК пјева у „Posveiilištu Abramovu“ : „А ко би стао муче да Бога нс слави, пчелице гдје зуче по цв’јећу и трави? тер се туј сред горе пршећи задости у цв’јећу прпоре по медној сладости, и гдјс теј ичелице плоде се и роје туда илатутице по дунљих свуд стоје.“ Ја бих ракао, да су „платутице“ сашовм или cafie. Вај да ли се дапас говори гдје оваријеч? Овдје ми је .лијепа прилика, да надовежем, како се „саће“ називље и ласшре („Gospodarski List“ 1861. стр. 83.), те да се ■саш, r y којем има меда, зове нашки равакВ Подметак. Од прућа или од рогоза оплетене корпе, или што друго, што се подмеће под кошнице, кад су пчеле добрих година нарадиле до земље, то је иодмешак. Рољка. Даска за изједначивање свијећа зове се „рољка “ Суварак. То је име „саћу из кошница без меда.“ ТрОПИНа. „Што остане у ступи, то је троиина од воска; кад се осуши тропина, може се горјети (јер је цлама под ступу метнута) као да су гањеви.“ Хомут. У доста лијепом чланку „Nješto о pčelah“ са потписом А. Д. (ћириловским словима) помиње се г омуги ичела на илоту“, а иначе се говори о „чопорку“ и „грумку“. Ту се истиче „лијеп 4 на кошници (Gospodarski List 4 1861. стр. 101.). ИЈ£ Вешраниб, Чавчиб, има примјер: „Мухе се склопише све заједно у хомушА Испореди код ове ријечи у „Rječniku hrv. ili srp. jezika.“ Шара. По воштаним су свијећама шаре: црвене, плаве и жуте иантљике; лозе од различних боја; лисшиfiu; звјездице; ружице; а шарају се сребрним и златним шелејем. Шешир. Овдје не могу право рећи, какво је то оруђе, јер сам позаборавио доста. У биљешкама имам: восак успе се из казана у жешир, а из ње-

161