Srpski pčelar

Туђица или крадљивица.

Ја сам у свој „Српски рјечник за кованџије“ узео м ријеч . Њу сам нашао у Аврама Максимовића ~11челару“. Иа је и Мојо Медић за потврду те ријечи нашао је у Чича-Срећку. Истина та се ријеч налази у књижевника пчеларских, али та ријеч није народна ријеч. Ту су ријеч књижевници унијели у своја дјела и без сваке су је сумње пренијели из немачкога Raubbiene. Народ српски пак не зове никад Raubbiene крадљивицом него туђицом II за дивно чудо како су народ наш т. ј. српски пародни пчелари знали увијек боље да схвате пчелу и живот њен него њемачки народни пчелари. Испоредимо своју ријеч матица са њемачком der Weisel или die Binenkonigin. Те ријечи постале су од кривога схваћања матице. Матица нити је der Weisel т. ј. која показује пут кад рој излази, која прво излали, јер то није истина, нити đie Bienenkonigin, јер и то није истипа, него је она једина мати у кошчици, која умножава друштво. То је њен посао и то је једини њен посао. За други посао у кошници она не зна, нити јој је природа још какав други посао одредила. Зато љој друго име никакво не приличи него матица т. ј. мати, која носи јаја и размножава друштво. Ко зна живот цчелпњи, тај одмах може видјети да су Нијемци вазвали матицу по кривом својем схваћању der Weisel пли die Bienenkonigin. Па тако су исто по кривом својем схваћању назвали Нијемци оне пчеле. које улазе у туђе кошњице те тобоже мед краду, крадљивицама die Biubbienen. Али пчеле нијесу крадљивице. У пчела нема особите врсте, која би се забављала крађом. Ми радо од слабога желуца, а друго од ванредне осјетљивости тијела. Ми се дакле не требамо бојати у Европи од отровнога меда, јер га заиета нема код нас. У мојем „Српском Пчелару" има join којешта, што нијесам хтио спомињати, јер сам држао да би могло имати рђаве пошљедице. Тако нијесам хотимице хтио споменути како би могао пчелар туђице својега сусједа, које наваљују на његов пчелињак, похватати и сасвијем својега сусједа пчелињак упропастити. То нијесам хтио спомињати, јер сам држао, да би се могао и наћи какав бездушан пчелар, који би тако што и урадио. Зато сам волио тако што и изоставити као што еам и изоетавио да споменем отрован мед, јер сам се бојао да нећу тијем којега пчелара изгубити и мнбге одвратити да не једу меда, који је врло љековит и подиже нам здравље. Гл. уредник.

173