Srpski pčelar

људска својства, људске. навике и особине пренашамо на животиње, иа и на пчеле. Али то није добро, јер пчеле, што раде, не раде по својој вољи ипамети, него све што раде, раде по законима природним и испод њих се не могу извући. Пчели је одредила природа да сабира сваку сласт, која се налази у природи, па она томе неодољивом закону није кадра стати на пут. Она мора купити сваку сласт, па ма је гдје нашла. Ако сласти нема у чашицама цвјетним, а има је по лишћу од дрвета или по гранчицама од дрвета, оно ће сабирати ту сласт, коју ми зовемо медљиком и која постаје од екскремената лисних ушију. Ако нема паше, она ће по великим градовима улијетати у Фабрике за шећер, те ће одатле сабирати шећер и иачиниће велике штете газдама од таких Фабрика. Али се за то ипак не смије казати да пчела краде шећер, да је она крадљивица, јер она не краде него по неодољивом закону природном сабира шећер. Она не чини то што хоће него што мора да чини тако, јер она све што ради, ради по инстинкту, по неодољивом закону природном. ЕБој је свеједно сабирала она мед из цвјетних чашица или са лишћа медљику или из Фабрике шећер, или из какве стаје пчеларске мед ако га осјети или напошљетку из самијех туђих кошница само ако га осјети и ако у њих може продријети. Пчела мора сабирати сваку сласт, па ма гдје та сласт била и баш оне пчеле, које наваљују и на туђе кошнице, да би само сабрале меда, јесу највредније или боље да кажемо, стоје њекако још чвршће под неодољивим законима природним.. Оне не краду, него морају да раде, куда их закон природни гони и тјера. Зато њих српски народни пчелари и зову туђице, а никад крадљице. Оне се зову туђице г што су заиста онијем кошницама, на које нападају, тут. ј. не нрипадају друштву онијех кошница, на које нападају. Оне су друштву, на које нападају, туђице. Народ их не схваћа као крадљивице него као туђице, јер он потпуно зна да пчела мора сабира и мед и сваку сласт, па ма гдје то било. Пчелари српски народни знају кад се туђице појаве да су већином опи сами криви, да су из непажње при ирихрањивању ичела

174