Srpski pčelar

О оквиру.

Предавао на скупштини „Српске пчеларске задруге у Руми” држаној у Ст. Пазуви 16. (29.) августа 1901..

Марко Шаула

зналаском кошнице из које се може сат извадити и не повређен опет у кошницу метнути постигнут је сав данашњи нанредак на пољу пчеларства. Ђерзон је дошао на ту мисао, да у кошници одозго поређа летвице, гаирине као cahe а у размаку као што је оно у кошници раздалеко, кад га пчеле праве. Пчеле су на тим лествицама направиле саће и сваки се сат могао с летвицом извадити и онет у кошнииу повратити. Али пчеле прилепе сат и са стране за кошницу, те сс сваки нут нри вађењу мора са стране одсећи и при проматрању вертикално држати, да се не одкрха од летвице. Тим изналаском постигнуто ј е, да пчелар може посматрати живот и рад пчелињи, чиме је Ђерзон и постао славан, премда су Француз Хубер и Рус Прокоповић још пре изумели кошнице са покретним саћем, не знајући дакако они за Ђерзона нити Ђерзонза њих и њиховизналазак. Изумевши барон Берлепш оквире, који се место летвица метну у кошницу, да пчеле у њима изграде саће и са три стране прилепе га у оквирима, дата је пчелару прилика да може не само лакше вадити саће и проматрати ичелу, него по вољи окретати еат, што је опет мајора Хругаку довело на мисао, да изуме истресаљку за мед. Ђерзонов изналазак кошнице са покретним саћем јесте дакле темељ на коме се развија наука о пчеларству, а Берлепгаев изналазак оквира јест темељ на коме се та наука у праксу увела. Из овога следи, да је оквир најважнији саставни део кошнице. Није онда ни чудо, што се у пчеларском свету о оквиру толико писало и препирало. Две су главне тачке око којих се све то писање окретало, а то су : 1. положај оквира према лету, 2. величина оквира. При сваком питању у рационалном пчеларству, којим се иде за тим, да пчелар подвргне пчелу својој вољи и да се гато више а уз што мање труда и трошка користи њоме, мора се најпрво питати: како пчела ради, кад ради по својој вољи у плетари или дупљи и зашто тако ради, па према томе удешавати свој рад не удаљавајући се сувише од природе пчелиње. Тако и при питању: како треба, да стоје оквири у ђерзонци према лету морамо знати : како стоји саће према лету у плетари, кад га пчеле по својој вољи граде? Посматрајући то видећемо, да пчеле врло ретко праве cahe пљоштимице према лету, већ сечимице. То је дакле, може се рећи, правило код пчела, кад раде по својој вољи, на коју се морамо обзирати. А зашто га тако праве има свога врло важнога разлога, а тај је, дазрак лакше струји у све сокаке кошнице. И кад се зна, да у јакој кошници има око 50 60000 пчела, тај ће лако схватити, да у копшици мора бити што више чиста зрака. Даље, кад се зна,