Srpski pčelar

да пчсле и у зиму Једу меда, и то више или мање према висини температуре и да је за сваривање хране нуждан чист зрак, онда треба. да што лакше зрак у кошнипу улази. А да зрак лакше до пчела допире, кад су оквири сечимице, него кад су пљоттимице према лету постављени, појмиће онај, који познаје основне законе физикс. Сваки ће лако схватити и то, да кад оквири сечимице према лету стоје, сунце греје све сокаке једнако, а у другом случају не. Ја сам се осведочио, да у пролеће, кад сунце сине увек пре излећу нчеле на чишћење из кошница са оквирима сечимице према лету, јер сунце греје све сокаке и пре их загреје него у оних кошница, где су оквири пљоштимице према лету. Није нужно доказивати, да је то од велике важности, ако се све пчеле рано у пролеће исчисте. Што се тиче величине саћа, кога пчеле у дупљама и рупама праве, видимо, да онс не пазе много, је ли рупа дугачка а узана, или кратка а широка. Па кад пчеле, које имају у шумама на избор дупљи, не пробирају у погледу облика и величине дупље, до које онда, дабогме, стоји и величина саћа, кад оне дакле у погледу величипе саћа немају строгога закона, онда ће уман ичелар правити оквире оне величине с којима је лакше радити и с којима више меда добити може. Да је незгодно радити са великим оквирима и при истресању меда и при прав.љењу и уметању уметног саћа и нри сеоби кошница, није нужно да много речи трошим. Оквир про®есора Јована Живановића, који је 26X27 cm., кад је пун меда важе 3 килограма, а колико је тек тежак оквир, који је висок око 50 cm. а широк 20—30 cm. Па кад се зака 4 оквира метну у истресаљку, колика и како јака мора бити истресаљка а при сеоби још је тежи и ризичнији посао. Вештачки сат треба да је танак и једнако дебео. За то се мора восак брзо и једнако по машини разлити. То пак не иде тако лако са ручном Ричеовом машином, када се прави велико саће. Није практично имати ни мале оквире, јер их треба много у једну кошпицу, што онет даје много посла, а данашњи човек при свакоме послу мора рачунати, да је време новац, Још је један врло ваљаи разлог зашто не треба да су оквири ни превелики ни премали него средњи. У великим оквирима легло сс јако множи, а рационалан пчелар мора ићи за. тим, да што више меда добије. Добити га нак не ће од прејаких кошница, кад добију нагон за ројење, кво ни од слабица, него •од средњих, јер нрејаке кошнице улене се и слабо раде и много меда на легло троше, ако пчелар нема слабица да их јачима појачава, или ако нема нужде, да нити вештачки ни нриродно роји. Чујмо најстаријега данас пчелара и оца рацирналнога пче ларства, чујмо Ђерзона шта он вели о величини оквира: „Grosse, lange imd breite Waben, weil sie der übermassigen Ausđehuung đer Brut Vorschub leisten, schađigen daher den Ho nigertrag. auf den es doch bei der Bieuenzucht vorzugsweise ab-

57