Srpski pčelar

по један оквир са празним пчелињим или трутовским саћем па ћемо сутра дан одмах матицу наћи на том с празним саћем доданом оквиру. Кад смо обезматичили кошнице можемо одмах додавати готове матичњаке, а бираћемо што зрелије да могу из њих матице што пре изаћи. Да не бисмо у опасност довели додане матичњаке, добро је оставити обезматичене кошннце барем три дана да безмаци буду. Тиме смо постигли то, што су пчеле за то време осетиле да немају матице своје. Четврти дан можемо додавати матичњаке, пчеле ће матичњак примити и чувати матицу, док из матичњака не изађе. (Свршиће се.)

Велики конгрес руских пчелара.

Прошле године од 4 —lo. Новембра одржан ,је у Петрограду IV-ти велики коигрес свих руских пчелара. На отварање конгреса, у недељу 4. Новембра, у 2 сата по подне, у сали економског музеја сакупила се многобројна публика, међу којом беше особито много свештеника и државних чиновника, економа из разних крајева Русије. У два сата одслужен је молебан, а пре њега катихета 7-ме петроградске гимназије, протојереј Г. В. Чељцов држао је говор, у ком је присутнима напоменио, да овај конгрес пада у дан десетогодишњице Руског Пчеларског Друштва, које се кроз то доба много трудило око развитка нчеларства у Русији, те моли сакупљене, да захвале Богу на помоћи у досадањем раду и умоле Га да им и од сад буде на помоћи својом добротом и милошћу, како за уснешно решавање нитања, која ће имати конгрес да решава, тако и за даљи плодоносни рад Друштва. Сам конгрес отворио је лепим говором министар за пољску привреду и државних добара А. С. Јермолов, који је и сам пчелар. Одмах на почетку говора констатује Факат, да пчеларство у последње време назадује, а особито од времена, како се почеше шуме сећи. поља разоравати и беркови крчити. Последица тога јесте и застој трговине са предметима пчеларске економије. Крајем XVIII. века руско пчеларство било.је у пуном јеку, а од то доба тако систематски опада, да је Русија данас принуђена уважати мед и восак из других земаља. Да пчелар 1 Извештај о овоме конгресу примили смо од два своја пријатеља гг. свештеника: Радослава М. Грујића из Земуна и Драгутина Драгојевића из Нерадина. Ми доносимо извештај г. Р. Грујића јер нам га је раније послао, у који смо унели један додатак из извештаја г. Драгојевића. Хвала им обојици ! Одг. ур.

107