Srpski pčelar

ство добије опет своју вредност, мора се прихватити рацијоналне пчеларске економије т. ј. прихватити се новог метода и новијих справа. При томе је обратио особиту пажњу слушалаца, на то, да пољска привреда без пчеларства не може напредовати; усеви неких, особито драгоцених трава, не дају жетве тамо, где нема пчела. Што у неким крајевима, особито у послед Еве време, јељда слабо роди, узрок је што нема ичела. Да пчеларство добије пређашњи свој значај, није доста само употреба нових усавршених справа, него је потребно задобити народ за пчеларство, упознати будуће пчеларе како се ради са кошницама, како се лече поједине пчелиње болести и т. д. Покрај нерацијоналног пчеларења, покрај климатских захтева, покрај јевтиног шећера, најљућег непријатеља меду и пчеларству, има још један узрок, који не да, да се та корисна грана економије потпуно развија. Тај узрок је ФалзиФиковани мед и восак, вештачки препариран од јевтиних примеса. То је зло, које треба уништити. Моли зато чланове конгреса и све пријатеље пчеларења, да би заједничким силама припомогли влади, како би се што пре томе на пут стало. А од своје стране обећава, да ће, колико год узможе помоћи отворењу њихових предлога. Програм конгреса био је врло опширан, али је ипак с највећом пажњом и да боље не може бити изведен. Ми ћемо изнети само главније и по нас интересантније податке и са тога конгреса, Пре свега копгрес је обратио пажњу на завођење пчеларских предавања. којима би се неуки, а вољни пчеларењу. теоретички и практички у истом поучили. Са том сврхом ноднео је своје мишљење пчелар Зноско-Боровски. који полазећи са становишта, да такова предавања могу имати праву вредност само тада, ако буду приступачна сељанима, предлаже, да се увађање тих предавања повери сеоским учитељима. „Сеоски учитељи, вели он, у последње време особито се интерусују пчеларством, уз то они врло добро познају сељане, као и сељани њих, те су ето то већ увети, који силпо иду у прилог остварењу горње мисли.“ Ну наравно, да треба спремити и саме учитаље за тај посао. Тај би задак могли узети раденици помесних пчеларских друштава 2 увађајући привремене курсове за учитеље по окружним градовима и селииа. За тим би требало номоћи учитељима давши им ерестава за подизање пчелињака, а уз то би добро било и извесну награду дати учитељима, како би се чим више на рад подстицали. Ти расходи не би били велики, а за кратко време могли би се постићи знатни успеси. Да уопће пчеларство може знатно заинтересовати руске сељаке јасно се види из реФерата Мочалнина о раду Московског Друштва Аклиматизације животиња и биљака, те из реФерата представника Тулског ичеларског Друштва о сталној пче2 Ових у Русији има врло много.

108