Srpski pčelar

заблуду, нетушење пчела, кад се пчелари са плетарама, и тијем радити прочив рацијоналнога пчеларења. Још морам одговорити писцу Hrvatske pčele на оно, што каже: „Зар не би било лијепо кад би н. пр. г. Ж. као прокушани пчелар узео попут г, Коса рецимо са својом усавршеном американком више тога практично показати, мјесто што је поцут млађих предавача развио теорију: „о начину његовог ичеларења". Хајде да видимо је ли истина што говори овдје кисац Hrvatske pčele. 0 чему је говорио г. Кос ? Кос је донио своју кошницу, метнуо ју је на сто, пак је пред присутнима описивао и препоручивао. А шта сам ја говорио ? Ја сам послије г. Коса говорио, а говорио сам против онога, што је Кос говорио, Г. је Кос сву тежину и важност полагао на кошницу, а ја сам опет говорио да не вриједи кошница ништа, ако човјек не зна пчеларити. Можеш ти пчеларити ма у каквој кошници ма и у плетари, само треба знатп рацијонално пчеларити. Не даје кошница меда, пего знање рацијоналнога пчеларења и природа. Ако нема у природи нектара и ако не знаш рацијонално пчеларити, не ће ти помоћи никаква кошница. Моје је предавање наперено било баш против Коса и скроз је и скроз било практично. За кошницу се може казати да је она најпрактичнија, с којом се најбрже ради. Вријеме је новац. Главно је пак како се нчелари рацијонално. И о томе сам ја говорио. Говорио сам о главним тачкама рацијоналнога пчеларења: о узимљавању копшица, о спекулативном прихрањивању и спајању ројева. 0 томе сам ја говорио, то је главно из практичнога пчеларења, на то сам ја све полагао и при предавању више пута сам се исказао против Коса, којп држи да је главно у пчеларењу његова кошница, да више не треба ништа знати, него имати само његову кошницу, па си онда готов рацијонални ичелар. Из свега се овога види, да моје предавање није добро схватио писац Hrvatske pčele. Заиста чудно ’.

Јов. Живановић.

140