Srpski pčelar

Писмо уреднику „Хрватског сеоског пчелара”.*)

Велештовани пријатељу! Веома ме весели, што је прва пчеларска изложба на славенском југу заинтересовала и шире слојеве и да је она поводом, што се дигли прваци на пољу пчеларства, да об овом у својим струковним листовима своју умну и прокушану ријеч рекну млађим и невјештијим на поуку и насљедовање. Са највећим заносом и пажњом читам све наше пчеларске листове, па могу поносом изтакнути, да ме особито весели, што су се у њима потакла питања од велика замашаја. Прва пчеларска изложба у Вуковару подала је прилике свакому пчелару, да се упозна са стањем данашњега пчеларења у домовини; она је показала пут и начиа, којим ваља унапред ударити, да се пчеларство све већма у народу рашири и све боље унапреди. Дично је, што је ова наша прва изложба стекла опћу похвалу те стављена о бок пчеларским изложбама у напреднијим земљама. Прва пчеларска изложба имала је лијепу и племениту сврху, да наиме окупи на огњишту рада и напретка све пчеларе у домовини без разлике вјере и народности. Слиједећи етичноморална својства наше марне пчелице, хтједе и пчеларско друштво у Вуковару, чијим је маром та пчеларска изложба приређена била, да под стијег искрене љубави и братске слоге окупи пчеларе Хрвате и Србе, да се тако јасно маниФестира, да се можемо сложити и у слози да можемо живјети, само ако је у нас воље и љубави, да норадимо за бољак и пробит наше љубљене домовине, која је баш са мржње брата на брата толи тешке трнјела јаде. Ненобитна је истина, да је нама епаса једино у слози и љубави Хрвата и Срба. Тко њети мржњу, тко сије неслогу, лаже, ако вели, да је отаџбеник и да љуби груду прадједова својих. Ове мисли понукале су и нчеларско друштво у Вуковару, да је са пчеларском изложбом сазвало и први конгрес хрватских и српских пчелара у домовини. Многобројни посјетиоци тако изложбе, како и пчеларскога конгреса понијели су недвојбено најљепшу и најугоднију успомену, јер за тродневнога славља пчелара из свих крајева миле нам домовине, није се указао ни најситнији облачак, који би био кадар помутити братинску слогу пчелара Хрвата и Срба. За толи сјајни успјех тако пчеларске пзложбе као и пчеларског конгреса, једнаке имаду заслуге тако пчелари Хрвати, као и пчелари Срби, јер се је једно и друго могло толи сјајно уприличити само заједничким радом и братинском слогом и љубављу. Поводом прве пчеларске изложбе те држањем првога пчеларскога конгреса рекао бих, да је пчеларству грануло сунце нова живота и боље будућности. Занимање бо за пчеларство *) Ово мирољубиво писмо вреднога тајника Вуковарског пчеларскога друштва прештампавамо ив „Hrvatskog seoskog pčelara“, јер ће занимати наше читаоце, који су пратили ону кратку полемику са г. М. Косом због егове кошнпце. Ур-

141