Srpski pčelar

Пчелар, којем је од 50— 60 кошница само неколико остало, мора 5 6 година чекати, док их опет на први број подигне, а пошто се опазило, да је обично седма година неплодна, те пчеле опет пропадну, то би се морали непрестано бринути, да само пчеле умножавамо, а о користи се ни помислити не би могло. Да се препречи пчела, не смемо их ројити за време иотопа и зле године и не смемо их да вити. За време потопа опажено је, да од 50 —60 кошница остане 5 —6. Када би смо те кошнице прегледали опазили би смо, да су пуне ичела, да се нису ројиле и да имају доста меда за храну и на злом времену. Даље се вели, да се пчеле не даве у тренчинској, туроцкој, арвенској и липтовској жупанији. Рекао сам, да је у другом делу уоута о умножавању пчела изложена у 13 тачака, па будући да скоро све тачке и данас вреде, лржим да је добро, да их овде од речи до речи изнесем, да се види, како се пре 116 година мислило о умножавању пчела. 1. „Без сваке је сумње, да матица није у кошници само зато, да заповеда, како се оићенито мислило, него да по нарави и дужности својој леже јаја за умножавање пчела од пролећа па све до јесени. Због тога свака млада матипа излеће око подне, три дана узастопце, напоље, да се оплоди. Када се матица враћа у трнку, може да заблуди и да је убију друге пчеле, ако трнке стоје једна уз другу. Да ову штету препречимо, нека се трнке не мећу за време ројења у два, три редаједан иза другога, а нити у један ред врегусто. 2. Где доста прилике има, није добро много трнки метати на једно место, него је боље за време ројења разделиги их на две, три стране. Многе, осим што изгубе матице, могу нустити у исто време више ројева, који се ухвате скуоа. Ако се различни ројеви смешају, онда не трпи први другога, други, трећи и четврти првога, него један на другога наваљује тако дуго, док од три велика роја не остане ни један или само један рој. 3. Трнку, у којој мало пчела има, не ваља никада пустити, да се роји. Будући да то није било, нити је