Srpski pčelar

могло бити познато л.ојим земљапима због незгодних трнки, треба зпати ово: Из оне трнке, која би се хдела ројити, треба подрезати безиослених ичела, (*Druhnenbrut) и машичина гнезда (Weiselwiege). Исто се тако уради и други пут, ако би се хтела ројити. 4. Ако се не би могли наћи или докутити сви матичњаци, нека се онда на дан ројења изрежу сви ма> тичњаци и све трутовско легло. У вече, пре него се рој метне на своје место, треба прострети што на земљу и онда на то или ва чисту земљу извалити рој, а стару кошницу метнути близу роја и нчеле ће ући у њу. Ако би се та кошница и по други пут ројила, треба урадити исто тако као и први пут. На тај начин бар ће та кошница имати пчела и бити спасена. 5. Трнке, које су се ројиле, треба сваки дан прегледати пре, него су се ројеви метнули на своје место. Ако би у машичиној шрнки остало мало пчела, треба онда рој, на горе речени начин, новратити маторци, да може боље радичи с много пчела. 6. Јако је потребно прегледати и оне кошнице, које су други и трећи рој пуштале и њима ројеве повратити на споменути начин, јер се бојим, да малокад остане у кошници доста пчела, због чега оне обично угину, јер мало пчела не могу себи ириправити хране за целу зиму. 7. Трнку, која би ее хтела касно ројити, не ваља пустити да се роји, ако хоћемо, да рој ве погине заједно с маторком, што често бива на ружном као на лепом времену. Ако се ројење не би могло препречити, мора се повратити рој натраг. 8. Ако бисмо ма због којег узрока морали препречити, да рој не излети, онда се морају све пчеле, ако је само времена и има толико паше, да себи могу приправити за зиму храну, истерати из старе и стрести у празну кошницу, одакле се заиста не ће ројити. Овако 1 Рсчи развученим словима оставио сам онако, како их Јс писац забележио, да се види, како назива трутове, трутовско легло, матичњак и маторку. * Осе, обичајемо говорити. И у календару од год. 1807. код радња у априлу има забележено „на осину ваља пазити“, само не знам, имаду ли обадве речи исто значење.

11