Srpski pčelar

а ми la још немамо у својој домовини Хрватској. Мада се поднжу тужбе наших виноградара против пчеле. да виноградима прави штете, ипак не да дођемо до закона о пчеларењу, јер се висока влада ослања на проФесоре универзитетске мислећи да они најбоље знају живот пчелињи. Али ми смо показали својим предавањем на конгресу хрв. и срп. вчелара у Осијеку сасвијем противно т. ј. да нроФесорима универзитетским није познат жзвот пчелињи и да питање јесу ли пчеле штеточиње виноградима могу ријешити само једино пчелари. Али док се не ријеши то питање, и док не добијемо и ми пчелари у Хрватској закон о пчеларењу, дотле ћемо зацијело још дуго уздисати за законом о пчеларењу у Бугарској и процесе тјерати са виноградарима.

Јован Живановић уредник „Српскога пчелара”.

Вјештачки ројеви. 1

Нема сумње да су природнн ројеви бољи од вјештачких Природи мс жеш подражавати, али је тешко сасвијем њешто извести као што би то у природп било. Али ипак вас прилике гоне да морамо вјештачки ројити, а прпроднога се ројења махнути Тако на примјер учитељима и свештеницима није могуће чекати на природне ројеве. Њихова служба не допушта то. Тако и онима којима је занат пчеларење, који живе од пчеларења, који имају силне кошнице, не би ишло у рачун да чече у пчелињаку и да гледају кад ће који рој изаћи. Кад наруџбвна стигве, да толико ројева пошље, он ће их онда направити вјештачки и одмах нослати онијем, који су наручили. Па и онај, који има одређен број кошница, долази скоро сваке године да попуни број својих кошница, које је преко зиме изгубио или који су ма којим другим начином безмаци постали. Али ма да су природни ројеви бољи од вјеш1 Предавање на скупштини ~Српеке пчеланске задруге“ у Руми.

74