Srpski pčelar

тачких, ипак имамамо ми један начин вјештачког ројења, који се нс стиди природнога роја. Како се праве вјештачки ројеви, знају данас пчелари да се хвале да их има 25 зачина. Сваки пчелар, који је мало окусио од пчеларства, хоће одмах да сам конструјише кошницу, па тако исто хоће и начин прављења вјештачких ројева себи да изабере, који не одговара природи нчелињој и који се, ако није паша повољна за пчеле, не ће никад подићи на снагу, него ће остати јадан рој, од кога не ће пчелар никакве имати користи. Кад је тако, па који је начин вјештачкога ројења, који се не би стидио природног роја? Има два начина вјештачког ројења, који одговарају природним ројевима. То су вјештачки рој на лет и ВЈештачки рој на стресање. Ја сам већ више пута писао о тијем вјештачким ројевима, али се човек не може дсвољно ваписати и напреноручивати како су добра та два начина вјештачкога ројења, а особито први начин, на лет. Рој на лет, кад се начини као што треба, не уступа природном роју ни мало. Ројење на стресање већ вије тако добро као ва лет. Ројење ва стресање бива кад из јаке маторке, коју хоћемо да ројимо, истресемо све пчеле с матицом у празну кошницу с почецима од саћа, па је метнемо на празно мјесто у пчелињаку. Маторка остаје на својем мјесту и добиће све маторе пчеле, које ће долетјати из роја, који смо сад наоравили. У роју ће остати све младе пчеле, које не ће моћи одмах излијетати на пашу. Пчелар ће тај рој морати појити, док не узмогну пчеле вз њега излвјетати. У маторцц су остали сви оквири с леглом и медом и маторе пчеле. Пчелар мора послије осам дана исјећи све матичњаке у њој и само један оставити. Као што се из овога види и као што може сваки пчелар просудити, маторка ће више меда нанијети него рој, јер рој ће изгубити њеколико дана, док не почне летјети на пашу. 3aio је бољи начин прављења вјештачких ројева на лет. Ту је • одмах и маторка и рој на својима ногама и не зна*се ко ће више меда нанијети рој или маторка. Код прављења вјештачкога роја на стресање још је та незгода, што

75