Srpski pčelar

чани шећер јест са хемијског гледишта угљиков хидрат, који се иод утецајем топлоте и пљувачке у пчелином желуцу претвори у грожђани и воћни, или како се каже инвертира у „glycosu i levulosu“. Ове две врсте шећера дају меду сласт. Има трговина, које одређуЈу цену меду по количини овога шећера, што се сазнаје справом за то нронађеном. С *аки мед нема једнаку множину шећера у себи и отуда је разлика у сласги медова. Осим тршчанога шећера нектар има у себи join и других хемијских тела, од којих су најглавнија етерска уља. Етерских уља има у биљу небројено разне ароме н боје. Цвет мирише по етерском уљу, кога у себи има. При хсмијском процесу тршчанога шсћера у пчелином желуцу етерско се уље не претвара у друга хемијска тела, нити промени арому и боју. Кад ее тршчани шећер претвори у грожђани и воћни, поврати га пчела из желуца са осгалим хемијским гелима у ћелицу од сата као мед, који је онаке ароме какво је у њем етерско уље, односно каквога је мириса цвег, из кога је пчела нектар сакупила. Па будући да разпе биљке имају у цвету односно нектару разна етерска уља, то треба од сваке меловите биљке посебно ухватити мед, па ћемо имати разно ароматичних медова. При томе послу и сама природа иде пчелару на руку. Док наиме у већој мери цвета медовита биљка, пчела не ће падати и на другу, док год ова не нрецвета. Пчелар се користи тиме, и кад пчеле на медовиту биљку падати почну, метно у медиште кошнице празнЈ саће п чим га ичеле напуне исгреса мед не чекајући, да га затворе, јер није истина да се уквари мед, који вадимо нре него што су га пчеле у ћелицама заклопиле. Не ради ли пчелар тако, него пусти, да пчеле у исто саће носе мед и са друге биљче, имаће мед поменомешану арому од обе биљке. ЈПто је ова смеса већа г. ј. што је мед од више билака, то му је и арома јача, а боја угаситија, као што је н. пр, у меда ливадовца. Будући да публика много полаже на арому и боју меда и нерадо узима мешане медове, него жели да има мед ароме коју позна је по цвету са кога је мед ја јако па-

153