Srpski pčelar

7. Повјерава се одборнпку Е. Каменару брига око набавепутних исказница, са којима би конгреснп чланови и о г. могли путоватп уз по возне цијене на овогодишње пчелар. конгресно засиједање у Брод. Е. К-р.

Пабирци.

Један Француски лијечник пише у пчеларским новинама ово : Један мој добар познаник, који је имао ирије лпјеп пчелињак, оканио се пчеларства. На моје нитање зашто се оканио пчеларства одговорпо ми је ово: „Једнога дана хтио сам стрести рој и попевши је на мердевине п ухватившп руком за грану да стресем рој осјетим да ми се рука укочила и нијесам могао макнути на мердевинама нити се доље сићи. Осјетим такође да би ме укоченост попустила, кад би се рој од мене уклонио даље. Зато слузи кажем да грану с ројем одсијече и како је одсјекао и рој даље однио од мене, одмах мп је укоченост у тијелу престала. И од тога доба кад год бих секошнпцп са живим пчелама приближио, одмах бих сеукочио и морали би ме од кошнице одгурати. Ја могу погодити, је ли рој у кошници жив или мртав, а да не отворим кошнице. Ако је мртво друштво у кошници не ћу се укочити, ако је живо, укочићу се“. Шта утјече на тога човјека да се укочи кад дође блпзу живога роја, да ли отров пчелињи јили друго што, то се засад не зна. 7 Австроугарску увезено је меда год. 1906 1,109.200 kg. Највише је увезено нз западне Индије и Чиле, а мало из Њемачке и Италије. Из Њемачке и Италије увезено је жпвих пчела 4100 kg. А у истој години лзвезено је из Австроугарске 97.400 kg. живпх пчела п 41.500 kg. меда. Прије подне не треба никад радити око пчела. Пчеле се јако узиемире и тада слабо раде. На апистпчким штацијама у Швајцарској матоматички је доказано, да само једна операција узнемири пчеле, да се добит на меду аа њеколико дана редуцира на половину. Госп. 0. Вуксан из Пакраца писао је писмо уреднику „Српскога Пчелара“ у ко.јем јавља како је прошле јесеии своје кошнице узимио. Из тога иисма вадимо ово : Г. Пејић каже, да су му кошнпце обложене рогозом, а да их је и иначе добро утоплио, пак су му ипак угинуле и то само зато што су му остале под ведрим небом, а иије их унио у подрум. Ја сам сваке годпне редовито утопљавао своје кошнице. Сву празнину у кошници и под кровом испуњавао сам сламом. Јесенас сам први пут оставио кошнице неутопљене онако, како су и преко љета стајале. Г. Пејићу је дао повода Ваш чланак у „Србобрану“, а мени лично Ви, да сам оставпо кошнице неутопљене, на чем Вам особпто благодарим, јор сте ме сачували од једнога сувпшнога носла. И није ми било толико неугодно јесении метнути сламу у кошницу п под кровове, али мије

111