Srpski pčelar

како се ради око кошница, толико знају заокупити пчеле, да морају бегати из пчелињака. Гдекоји je добио жаоку чим се примакао и надвирио нац кошницом. Зашто то? Држим зато, што осете пчеле мирис или задах на који нису навикнуте, који им је необичан. 4.) Пчеле не трпе ни чист дах, а још мање када је зачињен мирисом од бела или црна лука, или других силовитих јела и пића. 5 ) За почетника је најлакше да ради око пчела када је најживљи лет, а то је обично од 9 до 12 сахати, јер тада су старије пчеле на паши, а те баш највише боду. Само морам приметити, да и ако је најлакше, али није и најбоље радити у то доба, јер тиме пчеле дангубе и задржавају се у послу, а може да буде и друге штете. б) Пред бујну кишу, када је запарно, ветровито и кишовито време, пчеле су пакосне, па зато онај који није научен на жаоке, нека их остави у те лане на миру. ако нема баш каква посла који није за одлагање. 7 ) У време некоје паше н. пр. на хељди и вреску бивају пчеле пакосније него иначе, па и у меду особито од хељде има много мравиње киселине него у меду од других биљака. По томе се види, да нектар из разних биљака, разно утече на жлезде у глави и нагруднику пчеле, које продукују мравињу киселину, које има у меду, а исто тако и жлезде у трбуху пчелињем, које стварају пчелињи отров за жаоку. 1 Пчелар мора о томе водити рачуна, па радећи у то време око пчела бити још пажљивији и служити се димом више него иначе. Сувише раздражене пчеле најбоље је оставити преко ноћ на миру, па сутра дан покушати око њих поново радити. 8.) Уштедећемо многу жаоку, ако не стајемо пред лето, и ако пазимо да не гњечимо пчеле када радимо око кошнице. Када вадимо и враћамо оквире, 1 Новијим истраасивањем доказано је, да отров пчелињи у жаоци, није исти што и мравиња киселина, које има у меду. Мравињу киселину излучују жлевде у глави и надгруднику пчелињем и одатле доспева у мед односно нектар, jom када га пњела из цвета срче, а прави пчелињи отров, који је у жаоци, а којега нема у меду, излучује жлезда у трбуху. Из ове жлезде иде отров у отровни мехурић, а из овога у жаоку. Ђ. К.

184