Srpski pčelar

VIII. Отров пчелињи.

кошници као луде, не носе више jaja, не примају храну од пчела и траже, да изиду напоље, а кад изиду, тамо и умру. Туђице их и не нападају. Дакле пипци су орган за мирисање, за чувење и за пипање. Осим рупица отворених и затворених има на пипцима и длака, које сматрају, да су ту за пипање. А и на рилици има на врху длака, које имају осим за сабирање меда, исту службу као и длаке на пипцима.

Ја сам у својој књизи „Српски Пчелар* описао жаоку у пчеле и отров њен и споменуо сам како Dr. Терч из Марбурга лијечи ревматизам с успјехом убодима пчелињим. Радикалан је лијек од ревиатизма отров пчелињи без сваке сумње. Сад ћемо изнијети један пабирак, како утјече отров пчелињи на организам људски. Отров пчелињи не утјече на све људе једнако, јер и организам није једнак код свијех људи. Код њеких људи, кад их уједе пчела, не отекне им око ранице ни мало и врло мали бол осјете. Код других опет, кад их пчела уједе н. пр. у прст, забренда им сза рука до рамена, ухвате их грозница, изиду шклопци по цијелом тијелу, спопадне их несвјестица осјећају бол јак и оток траје три дана. Код трећих, кад их пчела уједе, оток бива мали, који се цослије три дана сасвијем изгуби, осјећају бол, и послије многих убода, престане им отјецање око онијех мјеста, гдје их је пчела ујела. Огкуда дакле то долази, да на једнога човјека угјече отров пчелињи у такој јакој мјери, а на другога нс утјече ништа или мало? Ја сам читао како то тумаче бактеријолози код диФтеритиса. Бактерије стварају отров код диФгеригиса, који се зове токсин. Тај отров уђе у крв и претвара и руши ћелице и тијем задаје смрт. Бакгеријолози знају, да се бактерије од диФтеритиса размножавају. Оди метну у Флашу течност за храњење бактерија, и додаду њешго бактерија. У тој течности бактерије се сграпио раз-

8