Srpski pčelar

нашег народног пчеларства, како би могли о сгању његовом ма и најблеђу слику створити. У најновије време задужио нас ,је г. прота Дим. Руварац својим књигама: „Оиис сри. фрушкогорских манасшира год. 1753.“ и „Сриска мишроиолија карловачка око иоловине XVIII. века.“ И ако је у те две књиге мало прилога за историју нашег пчеларства али су нам ти прилози мили и добро дошли, што нам они бар донекле износе стање нашег пчетарства из времена, из којега, у колико је мени познато, нисмо имали никаквих прилога, а то је из времена после доласка нашег у Угарску, ua до А, Максимовића. Г. проф. Ј. Живановић изнео је у овоме лисгу 2 из књиге сри. фрушкогорс. манасшири 1753.“ сва зрнца која се тичу нашег народног пчеларства, и набројао је све ондаше вредне калуђере, који су се пчеларнњем бавили и колико је који кошница имао. Па и ја fey, као што сам у чланку „Сан и јава у иочетку н. године“ 3 обећао, изнети оно, шго има о пчеларству у књизи „С/шс. лшшроттшуа карловачка око иоловине XVIII. века. и У споменутом чланку „Сан и јава“ изнео сам из те књиге, како митрои лит Вићентије Јовановић налаже туторима, да праве свеће од црквеног воска и д». народ те свеће од цркве купује. 4 Из те наредбе не можемо разабрати, огкуда црквама восак, али можемо закључиги, да га је било у народу, и да се је наш народ у то доба већ увелике бавио цчеларењем, јер иначе не би имао ни воска, а да воска није било у народа не би га ни цркве имале. Да се је наш народ после велике сеобе у ове земље, бавио ичеларењем, можемо судити по томе, што су се, као iiito из споменуте књиге видимо, у време митроп. Вић. Јовановића свештеници у Срему јако бавили ичеларењем. Из пописа који је обављен г. 1732.—3. видимо да је тачно пописан имутак свештеника у 78 места, и да је у тима местима било 47 свештеника који су пчеларили. У томе 1 „Српски пчелар“ од Ј. Ж. с. 7. - 19. 2 Год. IX с. 109. * „Срп. пчелар“ г. XIII. бр. 1. 4 „Срп. митропол. карловач. око половине XVIII. в.“ од Димитрија Руварца с. 31.

108