Srpski pčelar

пчеларство на богослови.ји карловачкоЈ, много се олакигава рад задруге у погледу предавања. Приходи задруге толики <-у, да таман покрије потребе и трошкове, које има око ширења пчеларства начинима, којима данас ради. А да није припомоћи Вис. кр. зем. владе 500 круна и саб »рскога одбира 400 круна, тешко би друшгво могло постојгги. Господин Жлгић каже: „М i смо мален чарод, ми морамо у оном што je добро угледати се на напредније и веће народе". Да и ми морамо стварати оне установе, које су напреднији народи опробали и ко.је су и за наш народни напредак нужне. Али не иде то само копирати само од других корисне установе, а не радити свака јединпца према својим силама и своме раду да те установе могу напредовати и вршиги ону мисију за коју су основане Колико има пчелара Срба у митрополији карловачкој, да су схватили своху задруге и у њу ступили како би могла развити рад на пољу пчеларства.! У Австрији, а и у Угарск-ј, колосалан је рад на пољу пчеларслва, баш за то. што је код њих мало пчелара који нису чланови пчеларскога дрЈппва. Свест за удруживањем цробуђенија је код њих, више их је, више магеријалних пома>ача има|у, па зато иде боље. Ја ћу у најкраћим цртама нриказати слику австријског централног пчеларскога дрЈшгва и угарскога, да се види како су то огромна друштва са великим приходима, па пм је и рад огроман. Пре свега не смемо заборавиги, да австргџско централно пчеларско друштво постоји по века а наше тек десет година. Све до трагичне смрти блаженопок.ојне краљице Јелисавете, саајало је друшгво под њеном зашгитом, а после под заштитом прејасне надвојвоткиње Марије Јозефе. Колико то значи у моралном и материјалном погледу није нужно ни речи рећи. Наш патријарах је наша матица на свима гранама живота. Најприродније је, да су и пчелари и пчеларство под његовом заштитом. Нокојни патријарах. био нам је заштитник, али због несретне борбе с њим на автономном пољу, није нам се много помогло по оној „због Нлколе мрзим и св. Николу“,

101