Srpski pčelar

могу пчеле иокрити, па привући даску уз њих, или оставити више оквира, па не привући даске уз њих? Ја сам 15 тодина радио по првоме, па је успех увијек био добар. По другом начину сам двије године радио, па је и тада успјех био добар. Други су искусили, да се једнако задржава топлина или сузио оквире, па уз њих учврстио преграду, даску, или оставио вишо празних оквира без преграде. Бертранд утопљава своје кошнице јастуцима испуњеним пљевом и асурама, буши саће у оквирима, да могу пчеле прелазити с једнога на други сат идући за медом. Бертранд каже, да њеки пчелари мисле да све то није потребно због зиме. Све то није потребно, па ни двоструки зидови од кошница. На то додаје Бертранд, да онда пчеле много више једу мед, а то значи више трошка а и опасност изазиватп. Ми ћемо видјети напошљетку да то не стоји. Хајнрих Шпилер швајцарски пчелар иише о узимљавању овако: Кад се ревизија јесења свршила и кад је прихрањивање свршено, онда је и узимљење већим дијелом свршено. Пчеле сад имају све, што треба за срећно презимљење: нормалне народе, добре матиице, доста хране и добру кошницу. За остало брине се мајка природа. Пчелар треба још само да пази, да му пчеле имају увијек свјежа ваздуха, најважнијега животнога елемента Лета треба да су сасвијем отворена, да може ваздух што боље унутра улазити и покварени напоље излазиги. Како не улази довољно свјеж ваздух у кошницу, пчеле ће брујати и због недовољнога свјежега ваздуха добпвају пчеле жеђ и онда је најбољи лијек отворити, раширити лета сасвијем. Кид није довољно лето отвороно, онда бива влага у кошници, од ко.је саће понљесниви а и мед хоће да се поквари. Али како ствара топлину друштво, које стоји на саћу при сасвијем отвореном лету? За то се побринула природа на особити начин, јер она је дала друшуву топлу бунду, која је утолико дебља, у колико је спољашња температура нижа. Како хладноћа удари, друшгво се збиЈе у клупче. Младе пчеле с магицом унутри, а споља маторе. Све дакле пчеле чине као једно ти.јело, којем су кожа маторе пчеле, које су лри ниској температури мирне, не мичу се ни мало и једно

167