Srpski pčelar

до друго сабијене, а унутра је у клупчету тонлота, живот и мицање. Ту је извор топлине, топла пећ, којој се маторе пчеле, кад је здраво хладно, гурају, да се огрију. Што је хладније, то је све потребнија топлота, то је све већа тежња ка центру, ка средокраћи. Шго је хладније, то је све топлија бунда, то је све мање клуцче а тијем и мање топлине нестаје. Ниједан створ топле крви не може свој волумен и стварање топлине удесити преиа спољашњим приликама да се шири и збија као што то може дррштво пчелиње. И на томе почива опстанак пчелињи у нашој клими. Друштво пчелиње не треба топле собе нити загријева кошнице и то је искуство без сваке сумње доказано. Uoшљедица овога сазнања јесте друго захтијевање, да друштво пчелиње у зиму има доста свјежега ваздуха. Kio темељ добром презимљењу гражи се велико отворено лето. Швајцарске штације за посматрање нчела изнијеле су потпун доказ, да није истина, да је хладноћа највећи непријатељ пчели. Мјерила су показала, да пчеле кад су благе зиме, највише једу. Кад је хладно, онда је друштво мирно, оно као да спава и тијем шгеди своју храну и своју снагу. Ако је пак топло, то друштво никад не мирује. А немир је рад, а рад троши храну и снагу. Кад је тоило у кошници и кад нема довољно ваздуха. друштва не мирују и у таком стању изиду из зиме слаба, а кад је хладно, друштва мирују, штеде снагу и храну и изиду из зиме снажна и за сваки посао способна. По томе онда отпадају обмотавања и утопљавања кошница којечим. Кошница треба само да је тако удешена, да не може бити промахе у њој. Напротив у прољеће кад се легло рашири кроз цијелу кошницу онда треба кошнице утопљавата, да се тоцлина задржава, да гоплина не одилази, ко.ја треба леглу. Кад дакле зима не шкоди друшгву, то онда не треба ни сувишне оквире са саћем вадити напоље. Ја остављам све оквире са саћем у кошници и то чиним зато, што и Прости ичелари не дирају саће у својим плетарама. И ко би то чинио да подреже саће, па тај простор да испуни којечим ? Овако Шпилер пише о узимљаваљу пчела, с којим се ја потпуно слажем. Ја сам још прије Шпилера тако мислио о узимљавању и хладно своје кошиице узимљавао и писао

168