Srpski pčelar

Мед као храна и лек.

Лист ~L Apicultur“ донео je ове године врло интересантно предавайте што га je држао Alin Caillas, који носи натпис „Неоцењива вредност у капп меда“. По немачким новинама доносимо из тога предавања онај део, који говори о саст< вним деловима меда из царства минерала« „Мед има у себи 0.125 процевата ФосФорне киселине, а то је 125 милиграма на 100 грама, и то је у облеку, који се може асимилирати са човечјим организмом, даклем који човечји организам може у себе .примят и. ФосФорна киселина је преко потребив део човјечјега костура и најплеменитијега органа мозга. Сви хваљени ФосФорни препарати са лепим етикетама, помогли су само кесе апотекара, али никада којему болеснику, јер су исто тако помогли, као што би мелем од слачице помогао када би га прилепили на дрвену ногу. Јер ФосФорна киселина даје се увек у таком облику, у каквом је ћелице нашега организма нигда не могу у себе примити, тако да је организам исту онаку из себе излучи, какву је и прими. Напротив мед, зато што је биљнога норекла, има у себи ФосФорне киселине у таком облику, који нам организам може да свари и у себе прими, Зато умни радници, они који су пренапрегнути и заморени и они који имају слабс живце, само ће медом поправити своје стање, и изгубљену равнотежу повратити. У 100 грама меда има 224 милиграма креча, који је спојен са фосфор, киселином. Познато је, да је креч од велике вредности за кости наше, и да кости, у којима је мало креча, бивају рахитичне и слабе са сваки тежи рад. Од три врсте минерала, што их у меду има, без сумње најкорисаије је гвожђе. Биљке и животиње имају у својим ћелицама и гвожђа, које је за њихов живот исто тако нужно као и кисеоник. Без гвожђа је биљка жута а човек блед.. За прве је лако, јер биљке имају снагу, да могу сварити стање и асимилирати камење ; али за људе је нужна велика пажња, јер органи човечји су нежни и осетлшви, особито оних. који имају мало крви, па зато захтевају бирану храну. Наши стари пили су рђевиту воду т. ј. воду, у коју су метнули неколико

187