Srpski pčelar

гвоздених ексера, да у њој рђају, да би својој крви додали гвожђа ; ами модерни људи лечимо се растворении гвожђем. али на жалост улудо. Наше ћелице не ће да приме храну, која није по љихову укусу и која је за њих сувише жилава. Па шта да се ради? Мора се тражити гвожђа у таком облику, да га наше тело прими и да га одмах не излучи. А тога нема у природи. Ви неге погодити гце? У меду! Мед је богат мајдан, где гвожђа има. Биькама тако потребно гвожђе, долази кроз ћелице њихове у нектар, који пчеле претварају у мед. Гвожђе се највише налази у биљкама спојено са ФОСФор. киселином, а то he рећи у најизврснијем облику, који се даје сварити и аскмилирати. Мед је јело о којем сања наш организам, којему треба гвожђа, он је најбољи поправљач нашег душевно и физички замореног организма. Мед који је благ и пријатног укуса ииа мало гвожђа, а који је мало опор има много више гвожђа. Таки је н. пр. мед од вреска. М. Caillas каже, да je у Француској најбољи мед из Тагп-а, јер има 0.166 процената гвожђа.

Прев. Ђ. Коларовић.

Нова теорија о лему (прополис).

До сада се држало, да пчеле скупљају леи у природи са пупољака разних дрвета. Лем је пека смоласта материја и ту материју уносе пчеле у корпицама на стражњим ногама као и рђу у кошницу, где је употребљавају за разне сврхе нарочито, да њоме излепе иукотине и саставке у кошници. Највише лема скупе пчеле у јесен, да лемом облепе сву кошницу изнутри, да преко зиме хладноћа не досађује пчелама. И према томе леи би био природгн продукат. Сад има нова теорба о лему по којој je лем не природан него органски продукат. Др. М. Кистенмахер написао je делце*) о лему. којега садржину у неколико речи наводим и из тих речи моћи ће сваки сазнати у чему се та нова теорија о лему састоји. Лем је балзам, *) Propolis. MonOgrapliie von Dr. M. Kiistenmaeher. Steglitz Berlin Separatabdruk der Berichte de.r Deutschen Pharm. Ges. Jahrg. XXI.

188