Srpski pčelar

СРБИ РОДИТЕЉИ!

чтчелари. Најтеже, пуне меда кошнице и слабице тукли су, а које су имале јака друштва, а у средњу руку меда, те су оставляли за пријесјед (Пчелар Авр. Максимовића). Не могу пропустити, а да не споменем Словенца Антона Јаншу, који је био учител» пчеларства у Бечу за Марије Терезије. Умро је врло млад у 33. години 1774. године. Он је знао из својега посматрања, да се матица у ваздуху спарује. Па онда је, као што сам каже, знао дасака са неиз својега и- СРБИ РОДИТЕЉИ! покретним скуства, да ' саћем и знао Спремајте српску омладину пре • „ матица, ако н 1 н j»» i e правити 1 свега за све напредне привредне J . г се за шест струке За т0 смо „ајспособнији, вјештачкеронедјеља не а колике важаш, толико и вредиш. јеве на седам оплоди, онда Ту нема, аи не треба ничије и начина. Наш се поели је никакове протекције, ве* колико си Аврам Макспособен, радин, штеджив и мудар, шест недЈеља / симовип био . ■ толико си и напредан и срећан. не ће никад Који ваљан cpg HH желимака- J e . противан ни оплодити, иве даже упуте, нека се обрати на вјештачким Он је пчела- ма коју српску привредну установу (художестверио са својом или Привредник. ним као што кошницом од их он зове) ројевима, а препоручивао је само природне ројеве (јестествене као што их он зове). Јанша није тукао својих пчела, него по својем начину пчеларења није морао нити је требао тући, тушити, гушити својих пчела. Он није радио као што су чинили други пчелари, који су једне године исијецали половину саћа у кошници, а друге године исијецали су другу половину саћа, него је на свој начин подмлађивао своје народе. Како је то радио? Ево! овако: У пролеће н. п. има четири кошнице А, В, G, D. У А, В, је двогодишње саће, у С, D, од године је, А и С су доста добре кошнице, В и D су слабије. Ја их пустим да раде докле год не добију доста пчела и ул>ева и не почну показивати знаке, да се хоће да роје. Из кошнице А истјерам пчеле ујутро или увече у празну кошницу Е и додам јој два сата са леглом из кошнице А. Онда ћу метнути Е на мјесто А. Кошницу А ме-

Спремајте српску омладину пре свега за све напредне привредне струке. За то смо најспособнији, а колико важаш, толико и вредиш. Ту нема, а и не треба ничије и никакове протекције, веК колико си способан, радин, штеджив и мудар, толико си и напредан и срећан. Који важан Србин жели ма канве даже упуте, нека се обрати на ма коју српску привредну установу или Привредник.

133