Srpski pčelar

тнућу као кат на С. Кошница Е има сад колико више пчела него какав првенац и при доброј. паши изградиће за неколико дана све саће. Дакле кошница се Е подмладила и не ће се дуго ројити. Кошница С ће при двоструком раду за себе и А такого свој труд удвостручити. Други начин: В и D слабице оставићу да раде још три недјеље. Зати.јем fey чинити то исто, што сам напријед чинио са А и С. В ћу у правну кошницу F отјерати и ту ћу метнути на мјесто В. В fee доћи као кат на D. Сад су А и В у Е и F подмлаС и D имају у А и В добре катове. Све су четири добре кошнице и не fee се ројити. Читалац нека испореди ово са начином пчеларења Еренфелзова (вид. 1. бр. „Срп. пчелара“ од год. 1912). Код овакога начина пчеларења види се јасно, да се пчеле не морају тушити нити је то потребно. Скини само катове с кошница, истјерај из еьих пчеле, па је онда твој мед, што је у тијем катовима. Пчеле he одлетјети у своје кошнице. Јасно је дакле, да се пчеле не туше при оваком пчеларењу, што смо исто видјели и при начину пчеларења Еренфелзова. Још ћу споменути, да је Јанша правио вјештачке ројеве. Он спомиње Шираха, Лужичкога Србина, да је први правио вјештачке ројеве, којије 1767. године открио, да се из свакога јајета пчелињега и пчелињега црва од три дана може излећи матица. Кад се ово зна, онда се може правити и вјештачки ројеви. Јанша је знао седам начина како се праве вјештачки ројеви, којима је један исти како ми данас правимо вјештачки рој на лет. Из свега се овога види да се у Крањској пчелари са кошницама са непокретним саћем, али се ради рацијонално и ради се само с ројевима, који се шиљу на све стране свијета. Осим што се у Крањској пчелари и данас рацијонално с простим кошницама, пчелари се још с простим кошницама и то с плетарама и у Линебуршкој, Линебуржани су први пчелари на свијету. Они су по занату пчелари и од пчеларства живе и ту вјештину

134