Srpski pčelar

У природном роју у каквој дупљи у шуми нема медишта. У природној дупл»и има колута од меда, који се савијају око легла. Мед мора бити у близини легла. Така је кошница и Герстунгова. Цијела је кошница плодиште. А кад је година добра, Герстунго је удесио покретно медиште без патоса, које метне на своју кошницу, кад је потребно, кад има паше. Нема сумње да је Герстунгова кошница удешена врло добро за развитак легла и цијелога друштва пчелин»ега, али морам одмах казати, да за таку кошницу треба и добра бујна паша. Гдје је дакле добра паша, ту би се могла завести Герстунгова кошница са тога разлога, што у такој кошници бива по природи развитак легла и уопће друштва пчелињега. Али гдје је паша слабија, па гдје се морају кошнице пренашати на бољу, бујнију пашу, ту ћемо морати удесити своје кошнице, како захтијевају прилике у нашим крајевима, па макар да нијесу тако удесне за развитак легла и уопће друштва пчелињега. А смијемо ли ми то чинити, ако то иде против природе пчелиње? Смијемо ли ми градити ман»е кошнице, него што то захтијева развитак легла и уопће друштва пчелињега? Ми то не бисмо смјели чинити, кад не бисмо видјели, да то исто бива и у природи. У природи има зацијело више мањих рупа и ман»их дупља него већих, у које се ројеви стане. Ја сам нашао у винограду близу мојега уљаника подугачку рупу са пчелама. Саће је било 15 ст. високо, а толико и широко, јер толика је и рупа била широка. Било је десетак таких сатића послаганих један за другим. Све је изгледало као каква мала положена кошница. Сатићи су били пуни меда. Друштво је било чило, пчеле су као муња излијетале и улијетале. Шга видимо из тога? Видимо, да се друштво пиелите зна и може приљубитм мјесту, у које се ставило, било то мјесто широко као торон» или мало као , ово, што смо споменули. У сваком случају друштво се зна приљубити мјесту, у које се станило. То ће рећи оно, што Нијемац каже: Der Bien muss. Ројеви налазе себи мјеста у рупама као положено кошнице

149