Srpski pčelar

не само људе, него и животише много јачих живаца, него што су у човека. Но то је било па и прошло. Али је зло, што човек и после рата, ево већ четири године, упропашћује свој живот срљајући од своје воље у вртлог свакојаких чуда и покора. Наставимо ли овако, тешко he бити наћи човека здравих живаца и читава здравља, лечилишта постаће тесна, а гробља све пунија. Зато сваки ко је преморен од живота, нека бега у пчелињак. Ту he наћи не само мира и одмора, него и лека тешкој болести материализма и зарази егоизма, које су овладале овим друштвом. У пчелињаку he наћи помоћи сви они, чији су живци од ратних патња и ужаса растројени, искидани, ослабели, малаксали и пренадражени. И онај, који је од тешких несрећа и црне жалости сломљен и пригњечен, наћи ће мира и олакшице, јер је пчелињак за онога, који уме да чита из књиге створења Божјих чудеса Његова, предварје цркве. Пчелињак је зато дивно лечилиште не само за тело него и за душу. Зато, што пчеларећи помажемо себи и другима, и то више другима него себи, и зато што је пчеларство моћно васпитно средство, зато га треба пренети и одомаћити свуда: у школама свију врста, у касарнама, у фабрикама, у разним задругама, па баш и у лечилиштима, где више пута »гости« не знају шта да раде од дуга времена. Свуда ту могла би се држати предавагьа из пчеларства. Ширењем пчеларства ступамо и ми у редове осталих бораца, који су се кренули, да се боре противу чуме садашших дана, која прети да растроји и умори све што се човек зове. Помоћ нашем народу и борба противу напред споменутих зала кренула нас је, да се примимо уређивања овога листа, који је за деветпаест година својега излажеша, крај све хладноће нашега друштва, доста учинио. Позивамо зато све пчеларе и пријатеље пчеларства и народнога напретка, да потпомогну наш рад било сарадњом, било претплатом, било скупљањем чланова нашој задрузи и скупљашем претплатника. Сваки, ко било писмом, било речју шири пчеларство у нашем народу, пријатељ је народнога добра и проповедник морала.

7