Srpski pčelar

Радимо, дакле, док је дан, јер ће доћи ноћ, кад се неће моћи радити. Томе нас учи својим примером, не само вредна пчела, него и св. Јеванђелије. Што будемо имали више пчелшьака, требаће нам маьье лечилишта. Уредници.

Успомена на Јована Живановића

Имам писама од пок. Јована Живановића. На основу истих пи!пем ову успомену, која ће нам показати, како је пок. Живановић био одушевљен пчелар до смрти своје и како је био скроман човек, што и приличи великим људима. Кад сам послао први допис за »Српски Пчелар«, пок. Живановић одмах ми одговори и соколи ме, да покушам написати и који чланак. На то му послах три чланка и он ми одговори, да ће их сва три штампати, па и даље да пишем. Од тада сам почео чешће писати. Год. 1909. августа месеца беше у Руми она величанствена пчеларска изложба. Ту сам се састао са Живановићем. Стари мој професор био је сав блажен, јер је својим очима видео изложбу, коју су у главном приредили његови ученици. Видео је стари професор, да његов труд за ширење рацијоналног пчеларења није био узалудан, него да је донео стоструки плод. После ми је писао, да и ја опишем изложбу, какав је она утисак чинила на посетиоце. Тада напишем чланак о изложби и старац је био тим врло задовољан. У описивање појединости ја се нисам могао упуштати, а било би то и сувишно, ј ер је изложбу изврсно описао г. Ђорђе Коларовић, парох великорадиначки. Год. 1909. препоручио ме је стари професор за дописног члана »Срп. Пчеларске Задруге«. Добих диплому. То је било за мене велико одликоватье и ја му топло благодарим, што ме је за дописног члана препоручио. Живановић ми на то одговори, да му немам на чему благодарити, јер он је урадио само по правилима, те ми препоручује да и даље пишем велећи ми: »дћлаите дондеже св'Ьт'ь и мате.«

8