Srpski pčelar

Дакле, најбоље је, оваке матице убити, даље, пчеле he се уклупчати око матице, ако је маторка пустила првенац а другенац се у своје време није могао пустити због рђава времена. Из матичњака ће изаћи матице те или ће се оне саме између себе борити о првенство или he се пчеле уклупчати око појединих матица и све матице осим једне буду убијене или угушене. Пчеле могу да се уклупчају око матице ако је матица добила какву погрешку. Матица може да добије погрешку ако је пчелар при радњи око пчела повреди. Често пута хоће пчеле да се око матице уклупчају кад их на то изазове само понашање матице. При радњи тражећи матицу ако иста спадне са оквира кога у рукама држимо и падне на оквир где су само старије пчеле, хсће пчеле да се око матице уклупчају. Ако после првог опћег излета лчелињег у пролеће тај исти дан отварамо кошницу можемо да раздражимо пчеле да се око матице уклупчају. За то онај дан кад су пчеле излетале не треба ништа око кошнице радити, него тек сутра дан по излету, наравно ако је лепо време. Кад смо већ код ове ствари вреди да се још нешто спомене. У пчеларским делима и иначе може се читати да од уклупчаних пчела једне бране матицу а друге ју нападају. Али зашто да пчеле покушавају матицу убити у клупчету, кад је врло лако и једној пчели да убије матицу, само ако хоће. Један пчелар тврди, да у опће не може бити говора о убијству матице. То је само говор, који иде од једног до другог, доспе чак и у књиге а међутим нема правог основа. Пчела никад не убије матицу, разуме се своју матицу али туђу хоће да убије.*) Матица ужива велики углед у друштву. Она је тако рећи особа неприкосновена. Кад би матица бивала од пчела убијена, то би и њезино ируђе за борбу морало бити друкчије и савршеније. Пчелиња жаока је као стрела права. Пчела се може лако да раздражи и онда боде. Међутим матица има жаоку али се њоме не служи против човека или против пчеле и трута него само против себи равних. Матичина је жаока савијена као полумесец. Па ипак ми виђамо уклупчану матицу од пчела. Шта ће то значи? То је тако рећи закључак целог друштва против једне матице и она је осуђена на смрт али како? Њу пчеле неће убити, него матица у клупчету од глади малакше и умре или буде у клупчету угушена. За тоуклупчана матица, ако се ослободи клупчета, нема вредности, јер такова је матица душевно болесна и поједини делови тела су јој изгњечени.

*) М. Метерлинк у чувеном делу : „живот пчела“ спомиње, да пчеле xohe да се око матице уклупчају ако пчелар xohe помоћу решетке да спречи ројење. Пчеле се кроз решетку провуку и витлају се у ваздуху и осетивши да није матица међу њима враћају се у кошницу. Сад почну своју мајку злостављати. Код другога случаја злостављање бива озбиљније. Кад пчеле и трећи пут излете а матица због решетке не могавши да излети, сигурно је, да ће се пчеле, вративши се у кошницу, уклупчати око матице и она тада свршава.