Srpski pčelar

У свом животу међу сељацима и упознавању пчелињег живота А. С. Буткевић је ocehao оно, што је Л. Н. Толсти написао о људима и пчелама у свом класичном делу „Васкрсење“, а на име: „Људи мисле, да има таквих положаја и прилика, у којима се може општити без љубави, а таквих прилика нема. Са стварима се може руковати без љубави: можеш тестерити дрва, пећи цигље, ковати гвожђе без љубави, али са људима не можеш општити без љубави исто тако, као што пчелама не можеш руковати без пажљивости. Таква је особина пчела. Ако почнеш с њима руковати без пажљивости нашкодићеш и њима и себи. Исто тако и с људима. А другојачије не може ни бити, јер је узајамна љубав међу људима основни закон човечанског живота". 1 ) После шестогодишњег пчеларења, 1900. године, Буткевић оснива Тулско пчеларско друштво, од када настаје епоха његова корисног рада у народу на ширењу рационалног пчеларства. У маси одржаних предавања из тог времена од нарочитог су значаја његове расправе о борби противу трулежа пчелињег легла и пчелиње куге. У пчеларској књижевности А. С. Буткевић се појавио 1902. године у листу „Сеоско господарство и шумарство“. У брзо потом своје сарађивање пренео је искључиво на руске пчеларске листове: „Руски пчеларски лист“, „Пчеларство“, „Пчела“, „Пчеларски свет“, „Весник казанског пчеларског друштва“ и друге, у којима је објавио око 200 својих чланака. 1905. године Буткевић је написао своју прву пчеларску књигу „Самоучитељ пчеларства“ а у брзо и друге. Те је године основао и други свој пчелињак, 2 километра удаљен од првог, поред којега је подигао и свој нови дом, у који се одмах уселио. Касније је подигао још 2 пчелињака: један код суседа у селу Мајкову, а други код Крапивенске шумарске школе. Од 1909. до 1919. Буткевић је уређивао чувени руски пчеларски лист „Опитнаја пасека“ у издању Тулског пчеларског друштва. У овом листу лично је водио стубац „Пчеларски преглед“, који је у времену од 1.1. 1912. до 1./I. 1915. године излазио у посебним књижицама. в. ЈовановиК (Свршиће се).

В. Јовановић

како се самоучки обрадио у практичног пчелара. У овом га је помогао његов сиажни посматралачки дар у проучавању пчелињег живота и марљиво бележење и сређивање опасака и испитивања појединих појава у пчелињем животу. В. Ј. 9 Лав Николајевић Толсти: Васкрсење, глава XXI.

20