Srpski pčelar

љеним крајевима но и на ближем простору на разним земљиштима. Испитивањем дошло се до сазнања, да на медовитост биљака и састав медљаног сока утичу: а) доба дана; б) влага у земљи и у ваздуху; в) топлота у ваздуху; г) јачина светлости; д) хемиски састав земље; и ђ) клима. Запажено је, да биљке највише излучују медљани сок рано изјутра и касно у вече а најмање у подне. Медљани сок је воденији у јутру и после кише него што је преко дана и пре кише. Топло и умерено време с влагом помаже медницима (нектаријима) да више излучују медљани сок. Хладноћа и дуготрајна суша умањују излучавање медљаног сока. Сушних дана медљани сок је најгушћи али га медници тада мало излучују. Јака киша, јака роса и густа магла не само што су штетни за медљани сок но и кваре цветни прашак. И велика светлост умањује излучавање медљаног сока, док обични топли дани са умањеном светлости (облачни) помажу да биљке излучују веће количцне медљаног сока. На против, биљке у сталном засенку (хладу) мање излучују медљани сок од биљака на присоју (изложених стално сунцу). Биљке ђубрене азотним ђубретом (на пример чилском шалитром) више излучују медљани сок од неђубрених биљака. Детелине, фацелија и горушица највише излучују медљани сок ако су посејане на пешчаном и кречном земљишту. Такође и биљке у разним климатским местима дају и разнолике количине медљаног сока. Кад ово знамо онда нам је јасно, затасо се појављују разнолике оцене ичелара о јеОним истим биљкама, о њиховој медовитости, и зашто се me оцене (ао годинама) разликују код једник истих ичелара иосматралаца. Сматра се, да у медљаном соку има просечно око 70 —80% воде а у зрелом меду 18 —25%. Специфична тежина је медљаног сока I*l0 —Рl3 а меда 1*35—1-48. Специфична тежина меда који се дуже чува може бити и већа, али кад она достигне 1*52 онда се тај мед мора кристализовати (ушећерити). Мед се у толико брже кристализује у колико у себи имз више тршчаног и грожђаног шећера. На против, мед се са већим процентом воћњег шећера у свом саставу мање кристализује. Мед у себи садржи: воћњи шећер, грожђани шећер, воду, декстрин, тршчани шећер, малу количину воска, беланчевине, пепела и најзад трагове од цветног прашка, етерских уља, бојадисаних делова, мравље киселине (и витамина).

У меду се налази ароматично уље, које много користи људском организму чисти крв и уништавашкодљиве бактерије.