Srpski pčelar

Кад петли у невреме кукуречу, а кокоши куњају и требе се од вашију или купају у прашини ; Кад се ватра у огњишту тешко пали и кад дим из оџака не иде у вис већ се растура на ниже ; Кад је сунце при рађању и смирају црвеног изгледа ; или је у изгледу дугуљасто или је јако зракасто*; Кад месец изгледа да је већи и дугуљастији но обично; Кад роса нагло нестане ; Кад ласте ниско лете ; Кад облаци нагло лете и кад се после кише кровови и земља пуши од испарења; Кад се при тихом времену јаче но обично чује звук звона, жуборење потока, крекетање жаба, писак машина, гласови животиња, и т. д. Кад се изјутра магла нагло диже у вис ; Кад се јаче него обично осеђа задах од трулежи и друге нечистоће ; Кад муве насртљиво пецкају ; Кад овлажи со, чилска шалитра и сл. Кад се увече мало звезда види на небу и кад ове јако трепере. Кад се за време оморине ветар (олуја) магло диже ; Пред кишу су пчеле раздражљивије но обично ; тада оне више пецају но обично. С тога у оваквим приликама не треба кошнице отварати.

11. Посматрањем мена месечевих наш је народ дошао до следећих закључака : Да ће у наступити лепо време, ако при првој четврти горњи месечев рог (шиљак) тако изгледа, као да би се о њега могло окачити, или ако о или на месецу не буде округли део с доње стране ; и Да ће наступити лепо време ако нова четврт пада у 2 сата пре или после поноћи. До доста тачних закључака дошао је један Словенац пчелар тумачећи да ће до наредне мене месечеве просечно бити онако време, како се десило у стотом сату после последње мене месечеве. Како мена месечева пада 16. маја 1931. године у 23 23 часова то стотом часу који пада 16. маја 1931. године у 23 3S часова. За ово посматрање незгода је кад стоти час пада у касно ноћно доба, што омета у посматрању. Прошлог месеца стоти је час пао 21. априла у 17 0G часова, кад је било доста хладно, па с тога имамо цео месец просечно хладан.

111. У погледу тумачења времена за дуже од месец дана

Мед вештачки, фалсифицирани није храњив, нема витамина и шкоди здрављу.

86