Srpski pčelar

Али то још није доста. Ми морамо да читамо свој лист, а треба и нове претплатнике да привикнемо на читање листа. Из пчеларског листа се дознају најразноврсније пчеларске новости. Да би лист заиста имао тако различитих новости, треба да се и претплатници старају о томе. Замислите да се састане петнаест до двадесет пчелара на договор, како да оснују себи пчеларски лист. На састанку би они расправљали о томе, како ће се лист уређивати. Ко ће писати чланке, и ко ће бити уредник? Сви би се они сложили у томе да fce заједнички сарађивати у листу, јер су на крају крајева зато и дошли на састанак. И сваки би од њих био сарадник листа. Петнаест људи има петнаест ћуди, дакле и петнаест начина писања. Петнаест пчеларских практичара давало би према томе врло равноврстан материјал за лист и лист би био садржином богат. Замислите да у листу сарађује неколико стотина сарадника, а како би то било лепо, кад би сви читаоци листа у њему сарађивали! Лист би тада био велик, са богатом и разноврсном саджином. Садржина би била пробрана и савршена, јер би се писци вежбом усавршили у писању. А да се не осрамоте, не би писали макар што. * Може ли писати сваки читаоц? Зашто не? И неписмен пчелар би преко неког писменог човека могао да шиље у пчеларски лист свакојаке новости из области пчеларства. А писмени пчелари треба да пишу сами. Треба да више мисле о пчеларству и да своје мисли записују. Двевник свакога пчелара претставља за пчеларски лист драгоцен материјал. У пчеларском листу ће увек добро доћи например одговори на ова питања: 1. Какве се кошнице шире у дотичноме крају? 2. Колико пчелара има тај крај? 3. Дали пчелари путују са пчелама? 4. Колико пута се путује у току године? 5. Какве се паше налазе у дотичноме крају? 6. Да ли се исплати пчеларење на ројеве, и због чега да или не? 7. Да ли је развијена пчеларска трговина? 8. Постоји- ли каква организазија (пчеларска)? 9. Какви су изгледи на будућност? И т. д. Сваки пчелар може сам себи поставити безброј питања, а може покушати и да одговори на та питања. Ми се морамо питати, и морамо размишљати о питањима, јер се налазимо у временима у којима се мора мислити. Постављање питања и покушаји одговарања јесу знаци савременог културног мишљења. Људи научници непрестано себи задају питања и проблеме, да на њих онда одговоре.