Srpski pčelar

органе и производе јаче лучење пљувачке, фермената, кисеоника и. т. д. и тим омогуће да се са медом узета храна лакше пробави. Беланчевине у меду је мало (Г4%) али то није никакав недостатак, јер ниједна храна не садржи све што је за градњу и потрошак тела потребно, шта више тај недостатак у неким случајевима одлично делује. Али у меду има нешто друго, што му даје ванредну вредност за наше здравље а то су ферменти и витамина. Беланчевина у меду потиче из пљувачних жљезда радилица. Дакле пчелина пљувачка је животињски продукт, која биљни сок претвара у мед. Она је седиште фермента, са њом он улази у мед. Строго узевши ферменти нису беланчевина у обичном смислу речи, јер они се не проваре при кувању. али ипак слични су беланчевини и врло комплициране природе. Они имају својство, и у малој множини, друге материје у великој множини кемички мењати, а да се сами не промене. Њихов је број врло велик, а знанствено су још прилично нерешена загонетка. Најзнаменитији су ферменти у меду дијастаза и инвертаза. Фермент дијастазе претвара шкроб у шећер; а инвертаза је претварање тршћаног шећера у воћни и грожфани шећер. Дакле ферменти дају меду још једно својство, да помаже рад при пробави, зато је мед нешто више него обична храњива храна. Мед има велику вредност ради својих витамина, ма да ту вредност за сада не можемо бројевима изразити, што они кемички још непојмљиву и неиспитану загонетку престављају, али ипак знамо, да су они од еминентног значаја за наше здравље. Витамина је животна материја, т. ј. материја која је неопходно потребна за одржавање здравља и живота. Витамине је пронашао Виндаус кемичар универзитета у Гетингену. У почетку знало се да у нашој храни мора бити нешто, што се губи, кад се кува и суши. Даље знало се, да је ова материја врло ситна, али је за живот и градњу тела неопходна и ненадокнадива. Где она недостаје настају тешке и смртоносне болести нпр. рахитис, скорбут, берибери и. т. д. Дознало се да има већи број витамина, а данас познато је пет и означују се великим латинским словима. Да се пронађу витамине допринела је „енглеска болест" рахитис. Антирахитични витамин лечи болест, а он се налази у зеленој биљци, из које долази у животињско тело, а одатле у млеко, масло, јаја, мед и. т. д. Да у меду има витамина доказано је на питомим зечевима и то овако: Питоми зечеви подељени су у три групе. У I. гупи добијали су жито и некувано млеко; 11. група добијала је ољуштено жито и кувано млеко; а 111. група добије исту храну као и 11. група али поред тога још и малу количину меда. 11. група стално је на вази губила, поболела се

132