Srpski pčelar

маст, душичне спојеве, а могуће да су и носиоци фермента и витамина. Неопходно потребни саставни делови наше хране јесу кисик у ваздуху, вода, беланчевина, маст соли и угљични хидрати, а то је спој угљика, водика и кисика. У угљичне хидрате спадају и све врсте шећера. Постоје т. зв. једноставне врсте шећера овамо спадају грожђани и воћни шећер, који без даље пробаве непосредно прелазе у крв, и сложене врсте шећера, као што је тршћани (или од репе) шећер, који се под утицајем киселине у стомаку, фермента и бактерија црева дакле пробавом мора раставити у своје саставне делове (грожђани и воћни шећер), дакле мора се пробавити да пређе у крв. Смеса подједнаких делова грожђаног и воћног шећера, која постаје под утицајем киселине из тршћаног шећера назива се инвертирани шећер. У угљичне хидрате убрајамо штирку (шкроб) целулозу и из разних врсти шећера постале декстрине. Храну према употреби у нашем телу можемо поделити на ону за градњу тела и за потрошак у раду; у прве убрајамо беланчевину, воду и соли а у друге, који служе као допуна утрошених живих супстанција или која се за сваки рад и развијање снаге мора употребити спадају маст и угљични хидрати. Као што се машина мора ложити, тако исто и наше тело утрошену снагу мора надокнадити, да може даље функционирати, а као накнада служи маст и угљични хидрати. А већ смо споменули да једноставне врсте шећера без пробаве прелазе у крв стога су грожђани и воћни шећер најидеалнији угљични хидрати за храну човечију. А грожђани и воћни шећер су саставни делови меда. У меду има и других материја, које су од великог значаја за човечији организам, а то су соли, минералне материје. У меду има фосфорне киселине, мангана, клора и калцијума, а ово утиче на јачање нервног система и на стварање и јачање крви. Физиологија нас учи, да соли знатно утичу на деловање фермената и у стању су да им важност подигну. А кад помислимо да соли у меду са ферментима, дакле органским материјама спојене су и тиме лако у крв бивају примљене, што код многе друге хране, која иначе исте соли садржи, али за наше тело у тешко прихватљивом облику, а код многих медикамената нема их, тада са пуним правом можемо рећи да мед не само ради богатства у угљичним хидратима, ферментима и витаминама преставља нам одличну храну и насладу него да садржај соли, које су спојене са органским материјама још више га као таковог уздиже. У меду има мравије киселине, која га конзервира да се не квари и има антисептичну снагу, која користи сваком, који мед троши. Боја, мирис и укус драже наше пробавне

131