Srpski pčelar

околина Крушедола, Гладноша и Чортановаца. Чортановачка шума се граничи са Каратом*) из кога се преко Матеја, Реметице и Кривца враћамо опет у Карловце. 2. Климатске прилидз. Спрудови и остали барски крај око Дунава обилују водом скоро преко целе године. У томе крају суша има мањег утицаја. Но ипак површински слој неких спрудова може да осеги јаку и дуготрајну сушу, што се oceha у пчеларсгву овога краја, јер у сушним годинама пчеле остану без паше, коју даје коњски босиљак (Menthaврсте). Иначе се коњски босиљак j. вља по спрудовима обилно скоро сваке године. За време летње суше, која каткада траје по три месеца (јуни, јули, август) скоро без прекида, целокупна флора бреговитих места карловачке околине јако страдава. Многе биљке се спарушају и најпосле добију сух и опаљен изглед. Каткада суша уништи и многа дрвећа, али при крају августа и у септембру, кад се појаве јесење кише, цео овај крај поново оживи и озелени, што је од нарочитог значаја за живот пчелињих друштава (јесења паша и узимљавање). Зима је већином блага. Цича зима је ретка (г. 1928/29). Јаки таласи хладноће каткада се појаве тек у фебруару, па трају до средине или чак до краја месеца марта (год. 1932), праћени и великим снеговима. Има и таквих зима, у којима се најјачи мразеви јављају у новембру и децембру (голомразице са јаким ињем). Зимовање пчела у овоме крају може да отпочне каткада већ у почетку октобра (хладна и кишна јесен), и да се протегне на новембар, децембар и јануар, а каткада и на фебруар, па чак и на март (1931/32 год.). Тада се прва пролетња паша јавља тек у месецу априлу (1932 год.). Год. 1925 због ветровитог и хладног пролећа, отпочела је пролетња паша тек 1. маја, и то је била најкаснија пчеларска година, коју уопшге памте оздашгьи пчелари. Пролегши ветрови могу да буду опасни за пчелиньа друштва, нарочито дуготрајна кошава. Летњи ветрови сејављају често као олује са кишом или као сухе олује са прашином. Дневна олуја може да направи знатну штету пчелињем друштву, јер она уништи много пчела, које се затекну у пољу на раду. Тако и нагла туча (град, лед) и јак пљусак омету јако рад пчела сабирачица, а што је најгоре, јака туча за тили час уништи целу пашу коју су пчеле у то доба имале на Од свих климатских непогода најопаснија је дуготрајна летња суша. Овдашњи пчелари боје се највише само сушних година. *) Изнад Караша, а одмах уз Чортановачку шуму простире се леп терен. На њему су се у последње време почеле подизати вале. Тако су неки из Београда ту подигли лепе виле. Др. С. Гр.