Srpski pčelar

III. САОБРАЋАЈНЕ ПРИЛИКЕ.

IV. ПЧЕЛИЊА ПАША.

Због оваквих климатских прилика карловачки пчелари треба да пазе: а) на узимљавање пчела (заштита од јаке и дуге зиме); б) на заштЉвања пчела од јаних ветрова; (прављење заклона); в) на заштийиваше пчела од јаког сунца (прављење хлада или смештање кошница испод воћакаисл.); г) на избегавање места која су страдала од суше (путовање са пчелама).

У карловачком пчеларству врло много се цени народна изрека: „На осовини роди мед“. У Срем. Карловцима и околини не би се могло успешно пчеларити без путовања са пчелама. То се овде веЪ одавна увидело, те се са пчелама путује по ближој и даљој околмни. Неки пчелари, чије пчеле презиме у вароши, имају обичај да рано у пролеће превозе пчеле у околину на воће и багрем. Они који за пчелама искористе ране багрешаке у вароши и близу Дунава, превозе кошнице на позне багреньаке, који цветају, кад они први већ сасвим пређу. Позни багреньаци се налазе на Стражилову, Курјаковцу, око Реметске шуме и на Гладношу. У јуну неки пчелари возе кошнице у шуму (Стражилово, Реметска шума, Чортановачка шума) на белу липу (Tilia argentea). Превожење кошница по околини врши се највише колима (обична двопрежна кола, кола на „федере", таљиге), јер су колски путеви већином непогодии за аутомобилски саобраћај. У даљу околину (Равии Срем) путује се такође колима, ма да је главни друм погодан и за аутомобилски саобраћај. Но и при овоме путовању у даљу околину искоришћују се што је могуће више мекани „летњи путеви." Превожење кошница у Равни Срем на пашу од белог босиљка у новије време врши се и жељезницом. Ту врсту путовања са пчелама ја сам највише уобичајио, јер сам се уверио, да је путовање жељезницом, где год је могуче, јефтиније и сигурније од путовања колима. Главни друм могао би се искористити и за превоженье пчела нарочитим аутомобилима.

Околина Сремских Карловаца својом разноврсном фловом даје пчелама врло разнолику пашу, јер се у овоме крају сусреће обалска, барска и поточна флора са шумском флором и флором сушних места. Осим тога овамо долазе и културне биљке, као и биљке које су се уселиле у обращена /Ј земљишта (корови) и најпосле ливадне бильке по воћњацима, парковима и ливадама.