Srpski pčelar

од зимских сунчаних зракова, да би се што више онемогућавао засењивањем излет пчела све док снег покрива земљу. Сунчано загрејавање танких дасака оних кошница, које нису израђене са дуплим (удвојеним) странама, у плодишту изазива излет пчела кад нико не жели. Да се то спречи, треба кошнице зими држати на засењеном месту. Ако је пак место у том погледу непогодно, треба лето засенути постављањем косих дасака (канака од амбалажних сандука); остале стране кошнице треба покрити исплетеним асурама од рогоза и сламе (или поплетом од прућа, или кукурузним шашом). Па и умотаванье старим џаковима, поњавама при изгревању сунца умањиваће овакве излете. * * $ Пчеларе, којима се укаже случајна прилика, да посматрају, колико пчеле и пчелинье легло могу живети на хладноЪи у опште, молимо да такве случајеве саопште уредништву „Српског Пчелара."

Стање пчеларства у јужном Помора вљу.

МарЈан Ж. Стоиљковић пчелар, Алексинац.

Прошла су некадашња срећна времена, када се мед паковао и довлачио у чабровима и бурадима на овдашњем тржишту, не само за подмиренье локалне потрошње, Eet> и за промег на велико. Још свежа успомена постоји код многих живих сведока о томе, како је мед видно место заузимао као трговачки артикал, који се потраживао и лиферовао за извоз, исто ‘као данас разне врсте житарица и других сировина са овдашньег тржишта као центра јужног Поморавља. Наш град Алексинац у ранија времена играо је важну улогу по својој трговачкој вредности и стратешком месту а није ни чудо, јер је он тако звана „гвоздена капија“ око кога су се ломила многа завојевачка копља, он је био на гранично] линији „плот" према бившој Турској империји и једно живо трговачко прометно место са извоз свега па и меда према југу и даље за бившу Турску или „Цариградским друмом“ за Београд и даље. Проширеньем граница 1878 год. Алексинац је вен осетно опадао у корист Ниша, премда је у прво време био окружно место и центар Поморавља. Али је доцније изгубио ранг окружне вароши, жељезничка комуникација Бог зна чијохм кривицом заобилази га на три километра, слободна производила и трговина са дуваном прешла је у државне