Srpski pčelar

О пчелиној паши.

руке и монополски магацини уместо да су зидани у Алексинцу као ондашњем центру производите и трговине са дуваном, они су природно постројени крај жељезничке пруте у Житковцу. Алексинац је до скора имао окружни суд, који је реконструкциям сведен на срески и тако је данас доспео до изгледа обичне паланке тим пре, што je и њега захватила светска злогласна криза. А благодарећи урођеној вредноћи сгановништва града и села, упорно се броди напред са вером и надом на боље. Некада је пчеларство у крајевима нашег јужног Поморавља доносило доста користи у меду и воску, премда се пчеларило примитивно са плетарама „трмкама". За кошнице са покретним саћем није се ни знало, па ипак вожена је трговина и на велико, а данас и поред сазнања за модерно пчеларенье, на пијаци једва по каткада се види по који ћупић са медом, а восак још ређе, где га по који сељак или сељанка нуди буд зашто! Сељаци се вајкају! .. . године издале! ... пчеле слабо напредују ... па је и трговина са пчеларским производима опала или се своди на локалну потрошњу и по безначајној цени ... те је изгубљена воља и нада на бољитак пчеларства!...

Непобитна је истина, да су се прилике у велико изменило на уштрб пчеларства, а што је најважније: нема више оних некадашььих разноврсних непроходних шума, ливада је све мање, парлога још ређе све се то више и брже претворило у ораницу јер са порастом становништва народу је потребна модернија култивација земље. Што је остављано на испашу, то стока испаса до корена нарочито овде, и за пчеле не остаје скоро никаква сезонска издашнија паша, те су пчеле упућене више на пабирчење, изузев места, која се додирују са комплексима државних шума, где је нешто боље по пчеларство. Ако буде иоле боља година са наизменичним благим кишама и свежим росама, онде и Боже помози! У овдашњим крајевима прву сезонску пашу даје воћарство а местимично и врбе, али меда од воћа нико не добија, јер то једва стигне пчелама да се помогну у рано пролеће после узимљења. Ако је повољно време, паша багренова прилична је, и ако дотле ојачају народи а послужи време, добија се по нешто „багреновца". Липа је врло ретка по равницама, изузев планинских предала, али је итамо све више нестаје. Ипак када се разумно и на време користе сезонске паше, може се добити и „липовца" бар за локалну потрошньу. Премда ливада има мало, ипак главна паша сматра се од ливадских трава, и добијени „ливадски мед“ пчеле накупе