Srpski pčelar

Начин пчеларења.

и напабирче не само са ливада, већ и са разних потеса, међа, парлога, трњака, баштована, кукурузишта, бундева итд.; и бели босиљак по каткада после жетве на стрњикама, прилично помогне, али се на то не може свагда рачунати, пошто се стрњишта убрзо преоравају или овце попасу, да се скоро ништа не искористи. Медљикова паша такође је слаба и нестална, јер се не појављује свакада нити издашно, као што се по предању претстављало, да кошнице бивају тешке као „туч“, када се пчеле омеде на медљици. Јесења паша вазда слаба, отава сасвим ретко, и све се своди на „пабирчење".

У овдашњим крајевима пчеларство још у већини почива на примитивном ступньу, прастара „трмка“-плетара непокретног саћа, одржава преимућство у пчелареньу. Многе општине па и села и не познају покретни оквир нити модерну кошницу ни после 87 година од обзнањене рационалне кошнице са покретним саЬем или су само по причаньу чули, али нису видели!... Примитивно пчеларење највише одржава сељачки земљораднички сталеж, премда је по где-где прошарано и са модерним кошницама, али то вазда у малобројном стању. У већини се пчелари како је наслеђено од старих и једноставно у купастим трмкама, те остављене пресаде, на пролеће изроје се 1— 2 или 3 роја од „трмке-старке“ а према јачини народа и према издашности годишње паше. Ујесен, а обично око Крстов-дана остави се одређен број трмака са народима за приплод „обично јаче“, а ресто се поубија тушеньем пчела димом. Место се од поједине трмке не добије меда, вей само сувог саћа за восак; обично се по кошници добија s—lo5 —10 кг меда. Ове јесени било је прихода код примитивних сеоских пчелара и 14 кг просечно, али се то објашњава због боље године. Добијени мед цеде прешањем, а неки загрејаваЈу саће на ватри да би се лакше исцеђивао мед, тако се добија сеоски „муљаник“ више таман и безбојан. У последње време виђа се мед и светлије боје из саћа вршкара, али се то добија умешнијим радом а не прешаньем. Из остатака изгњеченог саћа добија се восак такође примитивним начином. Сво саће већ испрешано или суво сручи се у згодни ређи џакић па се то кува у котлу, затим преша на дасци са оклагијом, тако се понавља више пута, затим се „троп“восковарина осуши и распродаје восковарџијама по цени од 2—3 дин. по кг. Восак се употребљава у мањој мери за домаћу потребу, правећи славске свеће итд. али то све ређе, већ се обично продаје воскарима по цени 20—35 дин. по кг. Мед се троши 'најрадије за „шљивову медену грејаницу", нешто за лекове, а за јело врло мало, тек обичаја ради за

18