Srpski rječnik : istolkovan njemačkim i latinskim riječma

IV. ІЬ. превосходпшелсшво внсокопреосв. Г. МОбСЕІ МИОКОВИЋ, ПравослаЕни епископ Карлшшадтски, ЕЬ, Е. и. и А. величества д]Є]сшбптелни таіни соеієшніік. V. Високопреосв. Г. ВЕНЕДИКТ КРАІЬЕВИЋ, родоат из Солуна (дакле землак св. Ћприла и Методика), православна епископ Далматински, Бококоторски, Дубровнички и Истри)скц, ко)ц ]'е ]ош на прво об]авленп]Є, не чека^уЕи ни дпсма ни препоруке, скупио у сво^о] епархіей ю5 прену меранта. VI. Племенштг Г. КОНСТАНТНЫ ЕМАНуИЛ 'ВИКА от Дешанфалве , у Салско] вармеђн таб. суд. асесор. Изненада ше довела среЕа да сіедивд у куЕи овога ЫаЕедоно - Влашкога Тюкюлпіе, ко]и се особшпо обрадовао кад ]е разуми]0 и ви^ео, да се у аегоЕО] куЕп ради Српски Р]ечник , н засв]едочио ]е да га ]е он одавно &елео д шражио због Српскога ]езігеа. VII. Поко]ни н незаборавлени Г. ДРАГО ТЕОДОРОВИЋ пз Трфеспій , корг гшг ]е послао блнзу четирн стотнне форинтп у сребру, и за н>и накупію пренумеранта у Тріесту. ІІз Тріестанскн пренуиеранша видя се, како луди помажу чему оЕе, н. п. младоме Ерцеговцу Г. Билипу ЛучнЕу не треба вшпе од іедне кі-ыіге , алп он оЕе да узые іо, па да ішклоші сиротііаи; тако Г. Петар ТеодороЕііЕ узиша себи и госпођи сво]о] и седморма ђеце сваком по уедну, а особито 6 за сиротиіьу. Да Тріестанціі у ованоЕнм догаффтіа ни]есу помагали Сто)ковиЕу, Доситеіу и СолариЕу, могао би ко реЕп, да мени зато пошажу, шшо сам из Т у р с к е, као и они пона]више. Ова господа нека діі]еле само славу и благодарност за оно што се добро нађе у обо] кі-ыізі: , а што буде (или се коме учини) рђаво и невалало, мо]а ]е кривица и срамота; и ]а Еу за оно ученоме сви]'ешу одговарати, и ђе шшо будем погриіешио поправиЕу, шшо ли не будем (него се коме само учцки) , брашіЕу. Іоіи неколішо риїечи да проговорши о ђеко^ш ріуечшіа у овоу каизи: і)Іа сам овІ)е Српски ]език раздіі]'елио на три наріечп]а (као што ^е сам по себи раздіуелен), т. ]. ЕРЦЕГОВАЧКО , ко]им говоре свн Срб.ъи, ко]и живе по Ерцеговнни, по Босни(како Грчкога, тако и Турског закона) по Нрио] гори, по Далмаціі]и , по Рватско) и по Србіфі озго до Мачве, до Валева и до Карановца ; РЕСАВСКО, корш говоре Срблп по Браннчеву, по Ре.сави, по Аи]еБчу и по ТемниЕу и горе дале уз Мораву, по нафпДараЕинско] , • по ІІрно] рфеци и по кравши Неготшіско]; ц СРЕМАЧКО > ко]іім говоре Срблп но Срн]‘ему, по Бачко), по Банату, по гориф Маџарско) « по Србіуп око Саве и око Дунава (до Мораве). І^веЕа )е (и готово редина) разлика измеі>у ови иар]ечфа у изговараіьу слова В , коуе се у Ерцеговачком нар]ечіу у дзговара на четирн начина: а) ђе се на тему глас не отеже, он^е га IIзговара^у као ]е, н. п. 6^ ёлнло, цв]ётови, п]ёвашн, р]ёчит, рі]ёшіі, с^ённна, ёчиш, н ш. д, б) у оваковим рфечдма посли]е д, л, н, т, претвори се