Srpski rječnik : istolkovan njemačkim i latinskim riječma

Х\’Н д у а у л, я у в, ш у і, а Ь осшане само ё, н. п. ђ ё д, ё в 63 к а; 35 ё ц а ; разбо.ъешнсе, кошено, д> ё с а : позелёїьеши, сшіїђешііс е, вр'Іешн и ш. д, *). б) а ї>е би требало на аему глас отегнугпіі, онђе се нзговара ід е , н. п. 6 и ] ё л о , рідеч, дід’ёте (род. ^сшеша!|, ц е и ] є ш, синено, е ід е к, п и] ё в а ц, р иі ё д а к (р] ё ф ЇГ) и ш. д. (їешто се овако нзговара н]е и у онаковим ри]ечигаа, ђе ^е у садашаему Славенском ]езнкуе, н. п, и и ] ё с а и (п] е ск 6 в нт о), ври]ёме (времена, врёгаенит), млгдёко (га.ъёчика, млёчар), ждрідебе (ждрёбета, ждребёйи), ]астри^еб (іастребови, ]астрёбаст) и т. д.}. г) пред і (я) нзговара се као п, н. п. сідаши, відаши, грідат и н ш. д. у Среоіачкога нар^ечи]у нзговара се дво^ако : а) (и на)више) као е,н. п. вёра,мёра, рёчнш, сёме, пёЕати, сдедати, вё]аши,грё]атн; 6 ёл о , р ёч, д ёш е , р_е' да к и т. д. б) као и, н. п. л ет в т н , вршиши, стидиіпнсе, в й д и т и, зелённтисе, р а з б блитисе и ш. д. А Ресавско се само по том разливу]е од Сремачкога, што се у гьєму и оиђе говори е, іђе у Сремачкоме и, н. п. летети, в идети, вршети, разболетисе, сгаидетпсе, позеленетп, волети и ш. д. Осиш овп општи разлцка имаду у Ресавёком нар]ечи]у ^ош дби]є особите разлике (у склаьаау сушш. имена): а) шшо имена првога склонениіа, ко]'а се СЕршуіу на г и на к, п у вин. млож. проидешуду г на з, к на ц ; тако іісшо н она имена, коза се свршуіу на а и на у, нма]у и у епн. млож. с, н. п. во ііма розе, разбно Турце, има добре одаице, изео све орасе, продао кожусе нт. д. б) што имена другога склрнени]а имаіу у дат. и у сказ. }ед. бро)а е, н. п. дао девоіке ]абуку, носи на г л а в е , седи у Р е с а в е, на Мораве, и ш. д. Између оеи нарзечиіа мени се чини да се наз)едначнз’е изговараїу рп]ечи у Ресавскоме: зашто се у Сремачкоме може чуши (поназвшяе у ^еко]нм глаголима трейега спрезаіъа, у наклонениіу неопред]еленом) и по Сремачкоме и по Ресавскоме, н. п. разболишисе и разболешпсе, с т и ди ши се и стндетисе, лети ши и летети, позеленио и позеленео и т. д. Тако се исто оеє ри]еші могу чуши у Ерцеговачкоме по Ерцеговачки и по Сремачки, н. п. отплети се и стадитисе, лейети и лешиши, дозєлєіієши и позеленити* виђеши ивидишн, осляіепліе'шіі но с л и ] е п и т и нт. д. Мени се ни )едно ово наріечіі]Є не чини лепше ни шили}е од другога, него су ми сга три іеднака; а ову сам кшигу зато писао Ерцеговачким : а) што се тако говори онђе ђе сам се за родно , и тако сам иа]пріцё од г.іа]ке и од оца научно говорити; а б) да виде Срнземцн и Бачвани и Банайани, како анода брайа и по ошім земжама говоре : зашто се до/ сад о гдом ништа ни^ё писало. 2) Судідмн, йурчизии, абаппіин, и остала овакова имена і чини ми се да у женскоме и у средаем роду избаце оно попсъедгье и, н.п; сУДЙ]на, судіїз'но; йурчідна, йурчідио; а б а і,і и ] и а, абаіінз» н о и тп. д. *) Посли]е т изговорасе у ђеко]шуі рдечима и као )е, н.Тп. ггд(емё, с га ] ё и и 13 а , ш]ёшіі ши, тіёшшан, т ] ё ш н. и и га. д. а посліф-» д .Ерло ри]етко, ц. и. подмела, зд]ела (говори©/? и_жђела). ' КН