Srpski rječnik : istolkovan njemačkim i latinskim riječma

XXXIV се изговараіу са $ (н. п. ї; е р ђ е ф, 'а ф е р и га, с є д е $ и гй. д. *), а і такове і^ексуе морамо узимати и Грчке и Аатинске: зато Безю и гаи узети ф меї>у наша слова. X Изговара се віекше одг, али у Српскозі іезику нема н>егоЕа гласа, него су гаСрблн или са свнга изоставилп (као Таля]ани уЛашинскнзі ри]ечгаа, опоге од Лагпинскога ћопог и т. д.), н. п. ора, Бла, лад, рои, рабар; манутн, дунути, маовнна, дуовннк и т. д. плп су га проми]ЄШїлн і) у в, н. п. сув, глув, кувати, дуватп и пт. Д. !) у г (у Ерцеговпни, и то понаівише на краіу ри]ечн), н. п. до|ог, ви^ег, н а :ђ о г, ч у г ; о р а г, ы а в р г б р д а и ш. д. з) у ], н. п. СИЄ] И Ш. Д. 4) у к, н. п. женнк. Какогођ што се г прешвара у ж и у з, шако се у Славенском ]’езиду прешвара хусиуш, и у шаковога дога:ђаіу Срблн су готово свагда задржали си ш, н. п. Бла, Блаше, Блася; ора, о р а с и, ораш]е; ди]ати, дпшем, зі а а т и, машен; сна а, (дат.) снаС и (п с н а и); д у в а ш и , душей (и д у в а м) и т. д. Истина да у Српском ]езику нема ни]ёдне рідечп, ђе би се х нзговарало, али га опет морамо узети за туђе рп]ечи (овђе треба разувт|'егшіп саме Славенске нРоси]с’ке ри]ечп, ко]е ми с а д узимазю, н. п. воздух; ]а овђе нптпбіісми]о уписаши возду,ни воздуг, ни воздур ни воздук: зашто онда ниши би била ріііеч наша ни Роси]ска), т Ка0 К $• <*) Ни]Є слово, него ]е чпшав слог (ит, или о ш) и рн]еч. Од прп]е, док нп]е било арши)е ни шшазте, морали су луди сеє кн>иге писаши на пергаменту (углађено] кожи), корі ]е био млого скупки од наръепше артн]е сад; зато су се старалн да пишу шшо се може краБе ; и тако су почелн надзіетати штпле и скраБиватн онакове рп]ечи, коІе чесшо долазе, и ко]Є свакк ласно може погодшпп, н. п. хс, бц, дв дь , Оь, гь, значи хрисшос, ошац, давпд, Б ог, господи ш. д. Од овакога ппсааа нмали су двіце ваіде: ]едну што се брже писало, а другу шшо се ште]ђео паргамент. и; Тако^ер нп]е слоео, него)е сасшав.ъено као и Руси и осшали, сви готово, Славенски народи изговараіу га као шч Гшако и нови кмжевници Српски по Сриіезіу, по Бачко] и по Ванату; а осшали сви Србли (као н. п. по Србирг, по Босни, по Ерцеговнни и т. д.) и Бугари изговараіу га као шт, н. п. аіце, пдедрота, пиіца, пеіцер а, чаше аште, штедрота, питта, пештера и т. д.*^). Обо ]е бно говор, како га (наши) кіьижевшіци изговараіу у читая, у Славенски капга, а у Српском іезику изіа]'у оне рніечи, ко]е сё у Славенском іезику пишу са іц, или шт, н, п. шшит, заштитити, штука, штене, штипаши, прпштпт. д. или Б., н. п- ноЬ, пеБ, зі о Б и, пеЬи, же Би, пишу Би, одеБи, по зла Бе» и т. д. Ьі Изіа глас извіеђу е и и (готово као ЬЬезіачко іі), али у Српскозі ]езпку нема таковой гласа, нити га Србли могу изговорпти, него га у црквенизі кгьнгама читаіу као и, н. п. син, риба, бик и т. д. ь Ніі]е (данас) слово никакво, него ]е знак, ко]и узіекшава полугласна слова, н. п, учитель, конь, лебедь,' радость, чаши се учите л, ков, лебе^, радосБ и ш. д. ***). у старнві иьигазіа Славенским незіа ниђе дебелога ]ера (ъ) него свуда зіало (ь), н. п. *) Србли, ко]и живе по варошнма (како уі Срп]'езіу, у Бачк. и у Бан. тако и у Србиріи у Босни, радо шговораіу ф, тако, да га кашшо и у нашизі риіечма узму міесто в (понаівише у онаковизі риіечма, і>е ]е у Славенском іезику х пред в), н. п. фала, фа лит и, уфатцтн, зафашиши, д о ф а т и т и и т. д. **) И у Сріі]еаіу изіа сгааріі]е попова, ко]и іош овако чате. ***) Може бити да Руси вюгу іыім узіекшатн иосшала полугласна слова н. п. б, р, с и т. д. аліі Србли не могу. И само д и т напшьу се сазю нови кіьткевннцігСрезаачкн нБачвански да читаіу као | и (і, н. п. госпоі), пуБ, косБ нт. д. а осшали сви Срблыі читаку, као што и говоре, господ, вуш, кост пш, д.