Srpski rječnik : istolkovan njemačkim i latinskim riječma

XXXV вь заповЬдехь твонхь; к ь запоЕѣдемь шеоимь; печаль прі'їетме й грѣтникь ыставляюіцнх законъ твои и т. д. Ђ шце слово, него ]е слог ]е, и само се пнше у сри]еди и на кра]'у послн]'е полугласные слова (а у почегпку и посли]Є самогласніі]е слова ня потто*); н. п. вѣра,'мѣра, рѣка, г орѢ, чати се в ] е р а , М]ера, ріека, г ор]' е и т. д. А кад сшо]и посліце л и н, онда се л чаши као і, н нао д , а Ѣ као е () са л сліце се у л, а са н у гь), н. п. лѣто, нѣдра, чзти се легло, іьедра и гп. д. е У почешку се изговара као Ѣ (]е), н. п. е д и н Ь , ежъ, чаши се ]' е д и н, І е ж н т. Д. а у сри]едн изговара се као е (и пише се за разлику падежа!), н. п. отецъ (у родит. млож), спасенія (у имем. млож.) и ш. д. їо Какогођ што ]е Ъ сложено из ) и е, тако ]е го сложено из ) и у^ н. п. югъ, царю, мою, чаши се ]'уг, ц а р ] у, мо ]у п ш. д. а кад сто]и, посли]е л и н, онда се л чати као л, н као іь , а ю као у, н. п. люди, землю, святыню, богиню, чаши се луди, землу, св]ашыду, богиіьу и т. д. ~К_ (]‘ус) Као слово не пише се данас нигЗуе у Славенском з’езику. ы (и) Ми и Руси изговарамо као о, зато га'Руси ніцесу ни узели међу сво]а слова. >а (я) Сложено ]е яз ) и а (као и Ъ из ] и е, и к> из ] и у), н. п. і-аворъ, катода, царя, моя, творятъ, чаши се )авор, ]агода, ц а-. рІа, творіаш, мо)ан т. д. А кад сторі посли]е л и н, онда се л чатя као л, н као гь , а я као а, н. п- земля, свяшын я, чати се земла, свіатыда. ^ Изговара се као к.е (и Руси су га вей одаьно нзоставнли). ф ИзгоЕара се као пс (и ньега су Руси изоставили). ѳ Само ]Є за Грчке ріцрчи. Србльи ]‘е друкчн)е не могу нзговорнти* него као т; Руси понаІЕише пишу (и нзговараіу) ф м]Єсто ѳ , н. п- Ф е одоръ, Афинн и т. д. А у ^еко]им ри]ечм'а пишу (и изговара]у, као и Срблн) пх міесш ѳ, н. п. театеръ, математика, аптека. V Такођер ]е за Грчке ріі]'ечи, я изгоЕара се дво]ако: і) као в, н. п. Паііелъ, еухарїсшїа, еуаггелїе. 2) као и, н. п. муро, туран, и т. д* Вей и Руси пишу ПаиелЪ, евангелїе, тир ан нЪ и т. д. Обо ]'е бпо гоБор о Славенским словііма, ко]іі]е ми немамо (нити нам требаіу); сад да речемо неколике ріцечи о нашим словііма, корце Славенн непіаіу. Слазени немаіу Ц, ], л, н>, й, џ. н бе и код нас готово само за туђе ріцечн (осим ув]еџбати, наруцбігаа). ^ и й. Ако у Славенском іезику ле б е д ь,Госп о д ь, твердь, га д ь," мѣ д ь треба читати лебеђ, Госпо^, твер^, ] а ђм | е Ц ; а п у т ь ,’ радость, милость, (ако треба чишаши) пуй, радоей, милое й: онда Славенима треба ђ и й, као и нама: зашто они само слова немауу, а гласове имауу као и ми. л и н> Требало би Славенима какогої) я нама. Кад би у Славенском з'езику (или барем у Русіцском) било л и н,, онда бисмо знали, или піреба чашигаи к о н е м, или конем; к он и , или коаи; конски, иди коіьекя; учителей, или учишелем; учители, или учите л и; на земли, или на земли; воли о ца небеснаго, или воли о ц а небеснаго; книга, или к іь и г а ; коли, или коли; жни, или жеьи; лублен, или л, у 6 Л; е н ; обновлен, или о б н о влен; сохранен, или сохрааен; онда бисмо ласно могли одс.у-* дитпи, или имаіу правое ђеца, ко]а по)ууцрквіі Буди и м ] а Господюе, или учители и свештеници , коуи чатауу Господне и т. д. Код нас ђекорі учители Славенскиіе граматика кажу, да у овакоБим рЫечма ли и ни треба чаишти ли и ныі: зашто ]е (веле) у имени-* телном умекшано л и н, па свуда оста;е као л и гь ; али ]е гпо'слаб кзгоБор : кад бн тако било, онда. не би требало ни у другига падежима шн Сати дни», него а и у, и. іх, требало ёи пнеати землу, волу, боги** *** я