Srpski sion

Б р. 1.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 5.

тн трЕколнеши. Кгж (тлока, ивиса плт'1 '10 челок- И ческол ^, столшб нрститисд ко Јордли-ћ и глаголлш« кх Нел\3 Пртечл: клки простр^ р$к$ Л прикосн»сл кЕру$ дбржлфлгш ксачјскла ; ДфЕ и (& Л1р(и, но к.'1;л\-а Т а Бгл прек-Кчнаго. по зм\ли уодиши п4 ;наЕЛ\ки (V Сбраф 1д\'а, и р<^в% Влк8 крефати не на^фиусд : нтостижилАе ГХи, сллкл Т«в'к. Келжлг/. гллсол^ кг пЗстмни копТег7. Пртечл: Хрт^ оутогокаите п;5ти и сте.зи Кг8 нап »л \3 прлкк) содф.ллп > е. Отвзи прЕД!?готокикх Г^ни, шесткокал -а еси преда лип,ел\'А бгт, прроче, мка> ск-ћтилникх во кс-ћлгл уклати сллк4; №че сТанТе, шклкшеса плтпо плса рлди, показллСА еси кс -Куу. иЗАЦнгкишТи. БозсТалж еси ики> оггро, прлкдм слнце козк'кф <$а с8фил\х ко тл\к, кск\"/. во спша гк1 Г.К1Л7, 6СИ ПрОИОК'1;ДНИКУ= н ПрЕТЕЧЛ, и кс4; Л\'Л гллголллх еси: ко Хрт« пристјЗиитЕ к4;ро1о и СПСЕТЕСА. 2.) Страшне н одвратне су окојшости усечења главе светог Јована претече Хрнстова: „Свето Евангелије, вели светн Јован Златоусти, прича нам о злу делу Иродову, о беснилу жене, о безумном весел^у мужа, о безбожиичком пиру, о безаконом дару, а престуином грешном делу и о погребу чаеног тела. Страх ме хвата, вазљубљени моји, кад представим и замислим себи извршеио дело Иродово. . . Стидно је и говорити, а стидно и не говорнти о извршеном убијству."

Света црква, проклињући Ирода елави Лована: Р ождестк Ј? сотворделх^ ВЕЗст$диаги> НрОДЛ, СККЕрНМА пласлкицк1 нс110лнашеса сложенТе клАткк!: Пр течекл во глакл ( ОсКкшиса, Г<!кш сн4;дк ношлшеса па вл10д-1; козлежафмлга. СЗ П11р8 ЛХЕрЗКТн, НЕПрЕПОДОВИЛ Д'|1АН1А и оувшстка иснолнк ! Но Л \к1 НрТИТЕЛА, мкш к'а рОЖДЕНИК1 \*7, женллм1 г.олкшл, достоини* ЧТђфЕ 0ут .ЛЛЖЛЕЛ \7. . ПррЧЕ Кжш и ПрТЕЧЕ влгти ! ФскчЕНН -ћи бк1кшеи ткоеи гллк к ЗЕЛ \лк> ШСКАТИЛ7. еси Н ВЕЗЗаКШНТА ПОТрЕВИЛХ еси, ики> прЕДСтоА прстолВ Нвнлги ДрА Хртл, Того л\олн пол \иловати д^шм нлша. 3 ) Чудно обретење главе Јована Крститеља светкује света црква (прво и друго) 24-ог Фебруара и (треће) 25.-ог маја, појући: (?) зел\лн козсТакшн ПртЕЧЕкл глакл, л >3чи нсп^раЕтт; нетакпЈА ккрнмл\'А нсц клЕ1П |Т: скмнје совираЕТ7, л\ножестко Дгглж, дол-ћ же созмклет7, чЕлок'ћчЕСк'ш родж, едипогллсн^јо козсмллти сллк^ Хрт!5 Бг8. ПррОЧЕ БжТи и ПртЕЧЕ влгти, глак^ тко !0, Гакш шииок% СфЕннкншш (v зел\ли ивр -НтшЕ ПСЦ+.ЛЕША всегдл 11р !ел \Л ела7.: нво ПЛКИ, икоже ПрЕЖДЕ к7, л \1р-к пропок'1;д!5Еши покланТе . (Фебр 24.) Мки» БЖТКЕННОЕ СОКрОКИфЕ, СОКрОВЕИНОЕ КХ ЗЕЛ\ЛН Хргбсл (Сжрм ГЛЛК^ ТКОКЈ IIЛЛ\'А, ПррочЕ Пр ТЕЧЕ: КСН оуво СОЖеДШЕСА к7, 6А \Свр4 ;ТЕ нТе , п4;снкл\и Егоглаголикмлли Оилсл коспоил\х, СПСЛКЈфЛ НЛСЖ IV ТЛ"ћША Л\ЛТКЛЛ\И ТВОИЛДИ. (25. маја.) (Свршиће се.)

ОПРОШТЛЈНЛ РЕЧ коју је говорио у Старом Футогу 25, нов. 1890 парох Старо Футошки Мидош М ПапиН. Ј! •ПГ Л Л • /" иолазепи. у Жаоаљ, гое Је за ироту изабран. љу њихову, прогласила ме достојним тога. И за тс, пре него што бих се растао од вас и овога места, где сам пуних шест година и пет месеца као свепггеник провео, сматрам за дужност своју, са неколико речи бар, да се онростим од вас, захваљујући се на ономе добру, које сте ми за то време учинили. Видите ! Пре шест година и нет месеца ја дођох из Жабља неп^знат амо, дођох оданде, камо ћу се сада опст вратити, дођох послан од више духовне власти своје, да администрирам досадању парохију моју — и после неколико

Р ест година и пет месеца протекло је Ј1з ^ већ, как.о ја овде свештеничке дужности обављам. И за то време имао сам прилике и ја упознати вас, а и ви мене, ј јер шест година нису шест дана. Сад је пак дошло време, да се ја од вас растајем, јер вољом Божјом и вољом народа и свегатенетва општине и протопопијата Жабаљског враћам се ја у оно место, одакле сам догаао; враћам се тамо, да заузмем протпрезвитерско звање, које ми је поверење народа и свеш генства подарило, а власт, одобравајући во-